Према анализи научника америчке Националне администрације за океан и атмосферу (NOAA), 2020. година сврстава се на друго мјесто најтоплијих година на планети у периоду 1880‒2020. године, помјеривши 2019. годину на треће мјесто.

Просјечна температура површине копна и океана у свијету у 2020. години била је 0,98°C изнад просјека 20. вијека ‒ само 0,02°C нижа од рекордно топле 2016. године.

Глобална температура копна и океана у 2020. била је 1,19°C изнад просјека периода 1880–1900. године.

Била је то и 44. узастопна година на Земљи (од 1977. године) са глобалном температуром копна и океана, изнад просјека 20. вијека.

Седам најтоплијих година у периоду 1880‒2020. године забиљежено је од 2014. године; 10 најтоплијих година догодило се од 2005. године. 1998. година више није међу 10 најтоплијих година, тренутно је 11. најтоплија година у 141-годишњем периоду.

Годишња глобална температура копна и океана повећавала се по просјечној стопи од +0,08°C по деценији од 1880. године; међутим, од 1981. просјечна стопа раста је више него двоструко већа од те брзине (+0,18°C).

Декада 2011‒2020. године била је најтоплија забиљежена за цијелу планету, са одступањем глобалне температуре копна и океана од +0,82°C. Надмашила је претходни рекорд од +0,62°C постављен у декади 2001–2010. године.

Температура површине копна и океана на сјеверној хемисфери у 2020. години била је највиша у 141-годишњем периоду (1,28°C изнад просјека 20. вијека).

Просјечна глобална температура површине копна у 2020. години била је 1,59°C изнад просјека 20. вијека – највиша у 141-годишњем периоду и премашила је претходни рекорд забиљежен 2016. године за 0,05°C. Шест највиших глобалних температура копна забиљежено је од 2015. године, а десет највиших од 2005. године.

Просјечна глобална температура површине океана у 2020. години била је трећа најтоплија, са одступањем од просјека 20. вијека од 0,76°C. Само су 2016. и 2019. године биле топлије.

Најновији подаци које је објавила европска Служба за климатске промјене Коперникус (Copernicus Climate Change Service) показују да је глобално 2020. година била у рангу са 2016. годином најтоплијом годином икад забиљеженом.

  1. година била је за 0,6°C топлија од просјека стандардног референтног периода 1981‒2010. године и око 1,25°C топлија од просјека прединдустријског периода 1850‒1900. године.

Посљедњих шест година (2015‒2020) је шест најтоплијих забиљежених година, а период 2011‒2020. године најтоплија деценија.

Европа је у 2020. години забиљежила своју најтоплију годину, за 0,4°C топлију од 2019. године која је до сада била најтоплија година и за 1,6°C топлију од просјека прединдустријског периода 1850‒1900. године.

Највеће одступање годишње температуре од просјека периода 1981‒2010. године  забиљежено је на Арктику и у сјеверном Сибиру ‒ у већини подручја одступање годишње температуре је износило чак 3°C, а на неким локацијама и преко 6°C.

Зима 2019/2020 и јесен 2020. такође су биле најтоплије забиљежене сезоне. Зима 2020. (од децембра 2019. до фебруара 2020. године) премашила је претходну најтоплију зиму 2016. године за скоро 1,4°C, док је јесен (од септембра до новембра 2020. године) премашила стари рекорд постављен 2006. године за 0,4°C. Поред тога, у западној Европи је крајем јула и почетком августа забиљежен снажан топлотни талас.

Концентрације CО2 у атмосфери наставиле да расту у 2020. години по стопи од приближно 2,3±0,4 ppm годишње (што представља нешто мању стопу пораста него претходне године) и достигле су максимум од 413 ppm током маја 2020. године.

Просјечни годишњи обим леда у Арктичком океану у 2020. години износио је приближно 3,93 милиона квадратних километара и изједначио се са 2016. годином, као најмањи забиљежени обим. Пет најмањих годишњих обима леда на Арктику забиљежен је у посљедњих пет година (2016‒2020).

Годишњи обим антарктичког морског леда био је близу просјека и износио је 4,44 милиона квадратних миља.

Глобални тропски циклони у 2020. години постигли су рекорд: Укупно 103 именоване олује догодиле су се широм свијета у 2020. години, изједначујући рекордни број забиљежен у 2018. години. Сјеверни Атлантик одиграо је необично велику улогу у глобалној активности 2020. године, чинећи око 30 % глобалне акумулиране енергије циклона и именованих олуја ‒ што је више него двоструко више од његовог уобичајеног удјела.

Океани су били изузетно топли: Годишња глобална температура површине океана 2020. била је трећа забиљежена (0,76°C изнад просека 20. вијека ‒ само су 2016. и 2019. Година биле топлије.

Извор: NOAA, Copernicus Climate Change Service