Прегледни научни рад/Scientific review paper
UDC 913(497.11)(=163.41)
DOI 10.7251/HER1714001G
DOWNLOAD .pdf


Рајко Гњато
Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, Република Српска

 

Сажетак: Темеље српској географији, укључујући и регионалну, поставио је Јован Цвијић. Иако под снажним утицајем њемачке и француске географске школе и главних праваца које су те школе продуковале и оставиле дубоког трага у њеном развоју током друге половине деветнаестог и прве половине двадесетог вијека, Цвијић је изградио сопствени правац у географској науци, који је нашао пуног смисла у његовим монументалним дјелима посвећеним Балканском полуострву. У ствари, ријеч је о доминантно антропогеографским студијама регионалногеографског карактера, у којима се регионална индивидуалност доводи у везу са међусобним утицајем природне средине, човјека и историјског процеса. Овакав приступ регионалној индивидуалности био је основ концепцији српске регионалне географије, коју су наставили бројни Цвијићеви ученици и њихови насљедници. Савремена стремљења у географској науци, како у Европи тако и свијету, па и у оквиру српске географије, у први план стављају практична питања посвећена реалном животу: економском и социјалном развоју, регионалном развоју и регионалном планирању, вредновању и очувању животне средине и сл. Овакав приступ географији остварио је снажан утицај на концепт савремене српске регионалне географије, те на методологију  регионално географских истраживања. Управо, различити приступи географском простору, његовом проучавању, вредновању, условној диференцијацији и сл. осмишљавају позицију регионалне географије у систему географских наука. На сцени је и приступ који географски регионализам у форми организације географског простора дефинише као предмет савремених регионалногеографских истраживања.
Кључне ријечи: српска регионална географија, теорија, методологија, пракса, развој, задаци, циљеви.


 

THEORY AND PRACTICE OF THE SERBIAN REGIONAL GEOGRAPHY

 

Rajko Gnjato
Faculty of Sciences, University of Banja Luka, Republic of Srpska

 

Abstract: The foundation of Serbian geography, including the regional branch, was set by Jovan Cvijic. Although highly influenced by German and French geographical schools and their main branches rising in late 19th and early 20th centuries, Cvijic had started his own geographical branch, which was fully accounted for in his monumental writings devoted to the Balkan peninsula. Whats more, these are predominantly anthropogeographical studies of a regional geographical character in which the regional individuality is connected with the interface of environment, humans, and historical process. One such approach to regional individuality was the basis of the Serbian regional geography concept, which was elaborated my numerous disciples of Cvijic and their students. Modern geographical aspirations, both Europe and world wide, including Serbian geography, put into the limelight practical issues devoted to real life: economic and social development, regional development and planning, evaluation and preservation of environment, etc. This type of approach to geography had a huge impact on the concept of modern Serbian regional geography and the methods of regional geographical research. It is precisely the different approaches to geographical space, its studies, evaluation, conditioned differentiation etc. that make up the position of regional geography within the system of geographical sciences. There is also the approach that defines the geographical regionalism (i.e an organization of geographical space) as the subject matter of modern regional geographical studies.
Key words: Serbian regional geography, theory, methodology, practice, development, tasks, goals.


ЦИТИРАЈТЕ (Cite this article):
Гњато, Р. (2014). Теорија и пракса српске регионалне географије. Herald, 17, 1−37. doi:10.7251/HER1714001G
Gnjato, R. (2014). Theory and Practice of the Serbian Regional Geography. Herald, 17, 1−37. doi:10.7251/HER1714001G


Аутор за кореспонденцију: Рајко Гњато, Универзитет у Бањој Луци, Природно-математички факултет, Младена Стојановића 2, 78000 Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина, E-mail: gnjator@pmfbl.org
Corresponding author: Rajko Gnjato, University of Banja Luka, Faculty of Natural Sciences and Mathematics, Mladena Stojanovića 2, 78000 Banja Luka, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina, E-mail: gnjator@pmfbl.org