Аралско језеро је прије 50 година било према површини четврто највеће језеро на свијету. Басен Аралског језера смјештен је у широкој тектонској депресији, која је дио Арало-каспијског басена у централној Азији. Подручје карактерише сува пустињска клима. Након распада Совјетског Савеза дио језера је припао Узбекистану, а дио Казахстану.

Међутим, такво Аралско језеро више не постоји. Само Мало Аралско језеро сада има сталан водостај. Огромно исушено пространство извор је пјешчаних олуја и олуја слане прашине.

Смањење површине Аралског језера између 1989. (лијево) и 2014. (десно) године

За око 50 година развила се огромна нова пустиња. С обзиром на то да је ова пустиња узрокована људским активностима, то је вјештачка пустиња, али сви рецентни процеси који се у њој одвијају сљеде природне законе.

Главни узроци исушивања језера су стварање огромних површина за наводњавање (за памук, пиринач итд.), које су успостављене 1960-их година. Изграђени су џиновски канали за велике пројекте наводњавања, за које је употребљена вода из двије главне притоке Аралског језера ‒ Сир Дарје на сјевероистоку и Аму Дарје на југу. Тако су за Аралско језеро преостале само мале количине воде.

Промјене у региону Аралског језера током посљедњих 50 година могу се укратко окарактерисати на сљедећи начин:

– Формирана је пјешчана (старија) и слана (млађа) пустиња.

– Ниво воде опао је за око 28 m (са 53 m надморске висине на надморску висину од мање од 25 m, Јужно Аралско језеро или „Велико Аралско језеро“).

– Површина се смањила на отприлике једну десетину првобитне површине (са 67100 на 7000 km2).

– Више од 100 km источне обале се промијенило; нова површина копна исушеног језерског дна назива се Аралкум (у 2009. години обухватао је око 60000 km2).

– Количина воде знатно се смањила (са 1100 km3 на приближно 100 km3) и достигла је <10 % вриједности из 1960. године.

Истовремено дошло је до драстичног пораста салинитета (са 0,9 % на 6‒10 % у Великом Аралском језеру).

– Водостај Сјеверног Аралског језера стабилизован је браном на 42 m надморске висине, а површина износи 3200 km2.

У Аралкуму око 20 % (око 12000 km2) подручја представља пјесковита и пјесковито-иловаста пустиња, углавном дијелови језерског дна који су први исушени још 1960-их и 1970-их. Већина подручја је слана пустиња (70 %, око 42000 km2). Преостала површина (10 %) су мочварна подручја и остаци грмља тугаи, као и трансформисани пејзажи који су под утицајем ријека Аму Дарје и Сир Дарје.

Извор: Breckle, S.-W., Wucherer, W., Dimeyeva, L. A., & Ogar, N. P. (Eds.). (2012).  Aralkum – a Man-made Desert: The Desiccated Floor of the Aral Sea (Central Asia). Springer.