Guardian наводи да по први пут од почетка мјерења, главни „расадник“ арктичког морског леда у Сибиру тек треба да почне да се смрзава крајем октобра.

 

Одложено смрзавање леда у Лаптевском мору изазвано је неубичајеним, продуженим топлим периодом на сјеверу Русије и дотицањем атлантских вода.

Температура океана у том подручју недавно је порасла за више од 5°C изнад просјека, након рекордног топлог таласа и необично раног отопљавања морског леда прошле зиме. Заробљеној топлоти треба дуго да се распрши у атмосферу, чак и у ово доба године када је сунце изнад хоризонта нешто више од сат или два сваког дана. Као резултат, на Арктику постоји рекордна количина отвореног мора.

Виша температура ваздуха није једини фактор који успорава стварање леда. Климатске промјене такође потискују више мирних атлантских струја на Арктик и разбијају уобичајено раслојавање између топлих дубоких вода и хладне површине. То такође отежава стварање леда.

Ове године настављен је низ година са врло малим количинама морског леда. Посљедњих 14 година, од 2007. до 2020. године, представља 14 година са најнижим вриједностима у периоду сателитских осматрања која су започела 1979. године.

Већи дио старог леда на Арктику сада нестаје, а сезонски лед постаје тањи. Генерално, просјечна дебљина је упола мања од оне из 1980-их.

Тренд смањења ће се вјероватно наставити све док Арктик не забиљежи прво љето без леда. Подаци и модели сугеришу да ће се то догодити између 2030. и 2050. године.

Научници су забринути да би одложено замрзавање могло појачати повратне реакције које би убрзале смањивање ледених капа. Већ је добро познато да мањи ледени покривач значи мање бијеле површине да одбија сунчеву топлоту назад у свемир. Али то није једини разлог зашто се Арктик загријава више него двоструко брже од глобалног просјека.

Лаптевско море познато је као мјесто стварања леда, који се формира дуж његове обале у рану зиму, а затим се пребацује на запад носећи хранљиве састојке преко Арктика, прије него што се разбије на прољеће у Фрамском тјеснацу између Гренланда и Свалбарда. Ако се лед формира касно у Лаптевском мору, он ће бити тањи и самим тим већа је вјероватноћа да ће се отопити прије него што стигне до Фрамског тјеснаца. То би могло значити мање хранљивих састојака за арктички планктон, који ће тада имати смањени капацитет за извлачење угљен-диоксида из атмосфере.

Отвореније море такође значи више турбуленција у горњем слоју Арктичког океана, који извлачи више топле воде из дубина.

 Извор: Guardian