Брамапутра је ријека са много имена. У свом горње току, гдје вијуга кроз лавиринт уских клисура на Тибету, назива се Јарлунг Цангпо (Yarlung Tsangpo). У близини Намча Барва постаје Сианг. Док се спушта низ подножје Хималаја у сјевероисточној индијској држави Аруначал Прадеш, назива се Диханг. Људи је почињу називати Брамапутра у дијелу тока гдје се шири и протиче кроз Асам. Након преласка у Бангладеш и уливања неколико притока, она постаје ријека Јамуна, затим Падма и на крају Мегхна прије него што се улије у Бенгалски залив.

Брамапутра тече у дужини око 2.900 км од свог извора на Хималајима до ушћа у ријеку Ганг након чега се измјешане воде двије ријеке уливају у Бенгалски залив.

Дуж свог тока Брамапутра пролази кроз Тибетски аутономни регион Кине, индијске државе Аруначал Прадеш и Асам, те кроз и Бангладеш. Већим дијелом своје дужине ријека служи као важан унутрашњи пловни пут. Међутим, ријека није пловна између планина Тибета и равница Индије. У свом доњем току ријека је и творац и разарач ‒ таложи огромне количине плодног алувијалног тла, али такође изазива катастрофалне и честе поплаве.

Извор Брамапутре је ледник Чемајунгдунг на падинама Хималаја око 100 km југоисточно од језера Мапам на југозападу Тибета. Три главна тока која oвдје настају су Куби, Ангси и Чемајунгдунг.

Од свог извора ријека тече готово 1.100 km у генерално источном смјеру између великог подручја Хималаја на југу и ланца Кајлаш на сјеверу. У свом горњем току ријека је углавном позната као Цангпо (Tsangpo; „пречишћивач“); познат је и под кинеским именом Јарлунг Зангбо (Yarlung Zangbo) и другим локалним тибетанским именима.

Прошавши Пи (Пе) у Тибету, ријека се нагло окреће према сјеверу и сјевероистоку и усјеца ток кроз низ великих уских клисура између планинских масива Гјала Пери и Намјагбарва у низу брзака и слапова. Послије тога, ријека се окреће према југу и југозападу и протиче кроз дубоку клисуру („Велики кањон“ Цангпо) у источном дијелу Хималаја са странама кањона од око 5000 m и више. У овом дијелу тока ријека улази у сјеверну индијску државу Аруначал Прадеш на сјевероистоку Индије, гдје је позната као ријека Диханг (или Сианг), и окреће се јужније.

Диханг, вијугајући између планина, окреће се према југоистоку и спушта се у ниски басен гдје улази у сјевероисточну индијску државу Асам. Западно од града Садије, ријека се поново окреће ка југозападу и придружују јој се два планинска потока, Лохит и Дибанг. Испод тог утока, око 1.450 km од Бенгалског залива, ријека постаје позната под називом Брамапутра („Син Брахме“). У Асаму је ријека моћна, чак и у сушној сезони, а током кишне сезоне њене обале су удаљене више од 8 миља.

Брахмапутра улази у равнице Бангладеша након скретања на југ око брда Гаро, ниже Дубурија у Индији. Након што прође поред града Чилмарија у Бангладешу, на десној обали придружује јој се ријека Тиста, а затим у дужини од 240 km тече према југу као ријека Јамуна.

Јамуна се спаја са Гангом сјеверно од Гоалундо Гата, одакле као Падма, њихове комбиноване воде теку на југоисток у дужини од око 120 km. Након што се неколико мањих канала одвоји за напајање Ганг-Брамапутре делте на југу, главни ток Падме стиже до ушћа у ријеку Мегхна у близини Чандпура, а затим улази у Бенгалски залив кроз ушће Мегхне и мањим каналима који теку делтом.

Ганг-Брамапутра карактерише трећи највећи просјечни протицај у свијету ‒ око 30.770 кубних метара у секунди; око 19.800 кубних метара у секунди од укупне количине испоручује само Брамапутра. Укупни суспендовани нанос Ганг-Брамапутре износи око 1,84 милијарде тона годишње и највећи је на свијету.

Извор: Encyclopædia Britannica