Оригинални научни рад/Original scientific paper
UDC 912.43(497.11+497.16):[528.9:528.23“18“
DOI 10.7251/HER2125053G
DOWNLOAD .pdf
Мирко Грчић1
1Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, Србија
Сажетак: У 19. веку Србија и Црна Гора су водиле борбе за слободу и повратак на европску историјску сцену. У томе су имали значајну подршку Русије, која је имала своје геополитичке и геостратешке циљеве на Балканском полуострву, у вези са решавањем тзв. „Источног питања“ тј. питања геополитичког наслеђа Eвропске Турске. Руски картографи су радили на припреми прецизних топографских карата балканске ратне позорнице, на којој је Русија у току 19. века водила четири рата против Отоманске империје. У овом раду разматрају се први радови руских картографа на тлу Србије и Црне Горе, непосредно после руско-турског рата 1828‒1829. и Хатишерифа 1831. године, с посебним освртом на картографско приказивање граница. Њихове карте су представљале напредак у односу на дотадашње аустријске и друге европске карте, а данас представљају прворазредну архивску грађу као документи о првом државно-правном успостављању граница Србије и Црне Горе. Циљ овога рада је да привуче пажњу истраживача за проучавања тих географских карата и контекста у којем су оне настале.
Кључне речи: Старе карте Србије, Старе карте Црне Горе, руски картографи, војна картографија, историјска картографија, 19. век, Балкан.
Mirko Grčić1
1University of Belgrade, Faculty of Geography, Belgrade, Serbia
Abstract: In the 19th century, Serbia and Montenegro fought for freedom and comeback to the European historical scene. They had significant support from Russia, which had its geopolitical and geostrategic goals on the Balkan Peninsula, in connection with resolving the so-called „Eastern Question“, namely, issues of the geopolitical heritage of European Turkey. Russian cartographers worked on the preparation of precise topographic maps of the Balkan war stage, on which Russia fought four wars against the Ottoman Empire during the 19th century. This paper discusses the first works of Russian cartographers on the territory of Serbia and Montenegro, immediately after the Russo-Turkish war of 1828‒1829 and hatt-i sharif in 1831, with special reference to the cartographic representation of borders. Their maps represented an improvement from the previous Austrian and other European maps, and today they represent first-class archival material as documents of the first legal state establishment of borders of Serbia and Montenegro. The aim of this paper is to attract the attention of researchers for the study of these geographical maps and the context in which they were created.
Key words: Old maps of Serbia, Old maps of Montenegro, Russian cartographers, military cartography, historical cartography, 19th century, Balkans.
ЦИТИРАЈТЕ (Cite this article):
Грчић, М. (2021). Географске карте Србије и Црне Горе руских картографа у 19. веку. Гласник/Herald, 25, 53‒75. https://doi.org/10.7251/HER2125053G
Grčić, М. (2021). Geographical Maps of Serbia and Montenegro by Russian Cartographers in the 19th Century. Гласник/Herald, 25, 53‒75. https://doi.org/10.7251/HER2125053G
Аутор за кореспонденцију: Мирко Грчић, Универзитет у Београду, Географски факултет, Студентски трг 3/3, 11000 Београд, Србија, E-mail: mirko@gef.bg.ac.rs
Corresponding author: Mirko Grčić, University of Belgrade, Faculty of Geography, Studentski trg 3/3, 11000 Belgrade, Serbia, E-mail: mirko@gef.bg.ac.rs