Тема овогодишњег Међународног дана шума који се обиљежава 21. марта је „Обнова шума: пут ка опоравку и благостању“.

Шуме пружају здравствене бенефиције попут свјежег ваздуха, хране, чисте воде и простора за рекреацију. У развијеним земљама до 25 % свих медицинских лијекова имају биљну основу, а у земљама у развоју чак 80 %.

Свијет сваке године губи 10 милиона хектара шуме (површина отприлике величине Исланда), а деградација земљишта погађа готово 2 милијарде хектара (површина већа од Јужне Америке).

Губитак и деградација шума емитују у атмосферу велике количине гасова са ефектом стаклене баште који загријавају климу, а најмање 8 % шумских биљака и 5 % шумских животиња је у изузетно високом ризику од изумирања.

С друге стране, обнављање (рестаурација) и одрживо управљање шумама, доприноси рјешавању кризе климатских промјена и биодиверзитета, истовремено производећи робу и услуге потребне за одрживи развој.

Шуме пружају више од 86 милиона „зелених“ радних мјеста и подржавају егзистенцију много више људи.

Велики зелени зид за Сахару и иницијатива Сахел, коју је покренула Афричка унија 2007. године, најамбициознији је одговор на прилагођавање климатским промјенама и ублажавање посљедица климатских промјена који се примјењује широм свијета. Озелењавањем пејзажа у појасу од 8000 km широм афричких сувих подручја настоји се обновити 100 милиона хектара деградираног земљишта, секвестрирати 250 милиона тона угљеника и створити 10 милиона „зелених“ радних мјеста до 2030. године.

Пројекти садње и рестаурације малих размјера такође могу имати знатне посљедице. Озелењавање града ствара чистији ваздух и љепше просторе и има огромне користи за ментално и физичко здравље становника у урбаним срединама. Процјењује се да дрвеће сваке године пружа мегаградовима користи у вриједности од 0,5 милијарди америчких долара (или више) смањењем загађења ваздуха, хлађењем зграда и пружањем других услуга.

Извор: FAO

 

 

FAO да буде линк на http://www.fao.org/international-day-of-forests/en/