Оригинални научни рад/Original scientific paper
UDC 502.131.1:711.7/.8(497.11)“…/2035“
DOI 10.7251/HER2125025D
DOWNLOAD .pdf
Дејан Ђорђевић1, Тијана Дабовић1, Тијана Ђорђевић2 и Бојана Пјановић1
1Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд, Србија
2Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Нови Сад, Србија
Сажетак: У прве две деценије 21. века, систем просторног планирања у Србији је претрпео значајнију трансформацију пратећи опште трендове у земљи. Превладавање неолибералног-тржишног модела економије директно је довело до погоршања у сектору социјалних услуга и сектору заштите животне средине, како у погледу квалитета, тако и у погледу финансирања. Истовремено, градови и региони у Србији, кроз програм децентрализације, све више преузимају контролу над својим развојем, али уз доминантан секторски приступ и изразите структурне неједнакости, не успевају све решити локалним деловањем, те је креирање националног просторног оквира постало све потребније. Ради сагледавања и будућег смањења социјалних и економских неједнакости на територији државе, у новембру 2019. године покренута је израда Просторног плана Републике Србије од 2021. до 2035. године, који је у фебруару 2021. постигао коначни статус нацрта. Нажалост, овај национални просторни оквир је више примио облик правне основе за масивни инфраструктурни пројекат, а не свеобухватног развојног документа, уз неуспешно или пажљиво избегавање да се позабави политичком, социјалном и економском неизвесношћу коју доносе глобални изазови технолошких, климатских промена и тренутне пандемије. Из тог разлога је и израда сценарија просторног развоја Републике Србије, била ограничена поједностављивањем главних трендова у будућим територијалним акцијама, а према упутствима Министарства. С друге стране, израда је поједностављена и због тога што се не даје видљива алтернатива тренутним просторним политикама. У раду се анализирају узрочно-последичне везе које су довеле до тренутног сценарија планирања, дајући примере ублажавања и релативизације просторних проблема и развија се дискусија око ефикасности секторског приступа у пољу израде сценарија и у просторном планирању у Србији.
Кључне речи: просторно планирање, сценарио, просторни развој, 2035. година, Србија.
Dejan Đorđević1, Tijana Dabović1, Tijana Đorđević 2 and Bojana Pjanović1
1University of Belgrade, Faculty of Geography, Belgrade, Serbia
2University of Novi Sad, Faculty of Sciences, Novi Sad, Serbia
Abstract: In the first two decades of the 21st century, the spatial planning system in Serbia has undergone a significant transformation following the general trends in the country. The prevalence of the neoliberal-market model of the economy has directly led to a deterioration in the social services sector and the environmental protection sector, both in terms of quality and in terms of financing. At the same time, cities and regions in Serbia, through the decentralization program, are increasingly taking control of their development, but with a dominant sectoral approach and pronounced structural inequalities, they fail to solve everything by local action, and the creation of a national spatial framework has become increasingly necessary. In order to consider and future reduction of social and economic inequalities on the territory of the state, in November 2019, the development of the Spatial Plan of the Republic of Serbia from 2021 to 2035 was initiated, which in February 2021 reached the final status of the draft. Unfortunately, this national spatial framework has taken the form of a legal basis for a massive infrastructure project rather than a comprehensive development document, with unsuccessful or careful avoidance to address the political, social and economic uncertainty posed by global challenges of technological, climate change and the current pandemic. For that reason, the development of the scenario of spatial development of the Republic of Serbia was limited by simplifying the main trends in future territorial actions, according to the instructions of the Ministry. On the other hand, the creation has been simplified also because there is no visible alternative to the current spatial policies. The paper analyzes the cause-and-effect relationships that led to the current planning scenario, giving examples of mitigation and relativization of spatial problems and develops a discussion on the effectiveness of the sectoral approach in the field of scenario development and spatial planning in Serbia.
Key words: spatial planning, scenario, spatial development, year 2035, Serbia.
ЦИТИРАЈТЕ (Cite this article):
Ђорђевић, Д., Дабовић, Т., Ђорђевић, Т., & Пјановић, Б. (2021). Методолошки приступ изради сценарија просторног развоја Републике Србије до 2035. године. Гласник/Herald, 25, 25‒52. https://doi.org/10.7251/HER2125025D
Đorđević, D., Dabović, T., Đorđević, T., & Pjanović, B. (2021). Methodological Approach to Creation of Spatial Development Scenario of the Republic of Serbia Until 2035. Гласник/Herald, 25, 25‒52. https://doi.org/10.7251/HER2125025D
Аутор за кореспонденцију: Дејан Ђорђевић, Универзитет у Београду, Географски факултет, Студентски трг 3/3, 11000 Београд, Србија, E-mail: dejan.djordjevic@gef.bg.ac.rs
Corresponding author: Dejan Đorđević, University of Belgrade, Faculty of Geography, Studentski trg 3/3, 11000 Belgrade, Serbia, E-mail: dejan.djordjevic@gef.bg.ac.rs