Географско друштво Републике Српске објавило је научну монографију „Утицај савремених климатских промјена на фитогеографска обиљежја Републике Српске“ аутора др Татјане Попов.

Садржај монографије можете погледати ОВДЈЕ .

Проблематика утицаја климатских промјена на биљни свијет данас представља веома актуелно истраживачко поље у склопу проучавања савремених промјена у животној средини. Током посљедњих деценија расте забринутост због потенцијалних утицаја глобалних климатских промјена на биљне врсте и екосистеме. Истраживања климе, као главног фактора који одређује законитости географског распрострањења вегетације, добијају све већи значај у биогеографији и сродним наукама управо у контексту истраживања посљедица климатских промјена на динамику вегетационог покривача. Све је више истраживања у свијету која доказују да савремене климатске промјене доводе до промјена области распрострањења (ареала), физиологије и сезонског циклуса (фенологије) биљних врста, као и да су промијењени климатски услови већ довели до локалног или глобалног изумирања одређених биљних врста.

У уводном поглављу монографије анализирана је условљеност и интеракције између климе и вегетације. Затим је дат преглед релeвантних научних сазнања у свијету о проблематици утицаја савремених климатских промјена на биљни свијет. Дат је приказ уочених климатских промјена од почетка 20. вијека – првенствено промјена атмосферске концентрације гасова стаклене баште, промјена температуре ваздуха, промјена режима падавина и промјена екстремних временских и климатских догађаја. Анализиран је њихов утицај на физиологију, фенологију и распрострањење биљних врста, те на биљне заједнице, као и на функције и динамику екосистема.

Прије детерминисања утицаја климатских промјена на фитогеографска обиљежја анализиране су опште еколошке карактеристике простора Републике Српске, као и њена фитогеографска обиљежја.

Савремене климатске промјене у Републици Српској у периоду 1961‒2015. године детерминисане су комплексном анализом основних климатских елемената: температуре ваздуха, падавина, влажности ваздуха, облачности и инсолације, као и анализом више сложених климатских индекса, који представљају општеприхваћену стандардну методологију за анализу климатских промјена у свијету.

Уочени трендови температуре ваздуха и падавина доведени су у везу са промјенама раста, развоја и сезонских активности биљака у Републици Српској.

У посљедњим поглављима монографије дат је осврт на пројекције климатских промјена у свијету и у Републици Српској до краја 21. вијека, као и на њихов потенцијални утицај на биљни свијет. Након тога, предложене су основне мјере адаптације, које ће бити неопходно спроводити како би се ублажили негативни ефекти климатских промјена на биљни свијет.