На иницијативу великог српског географа Јована Цвијића (1865-1927) одржан је први конгрес словенских географа и етнографа 1924. године у Прагу (Чехословачка). Значај и допринос географије националном развоју и повезивању словенских народа огледа се, између осталог, у великом интересовању јавности у свим земљама учеснивцама и у чињеници да је учеснике лично поздравио предсједник Чехословачке Томаш Масарик. Сљедећи конгеси одржани су у Пољској (1927), Краљевини Југославији (1930) и Краљевини Бугарској (1936) уз подршку земаља домаћина на највишем државном нивоу.

Након 88 година, захваљујући залагању српских географа у организацији Географског института „Јован Цвијић“ Српске академије наука и умјетности, одржан је Пети конгрес словенских географа и етнографа у Београду у периоду 23-25. октобра 2024. године. Тим поводом обиљежена су два јубилеја: стогодишњица од одржавања Првог конгреса и штампања првог тома Цвијићеве монографије Геоморфологија. Конгрес је окупио 176 учесника из 47 институција и 17 држава који су пријавили 86 реферата чији су апстракти и дио радова објављени у Зборнику Петог конгреса. Осим географа из свих држава насталих извајањем из Југославије и словенских држава, учешће су узели и географи из држава са којима је Цвијић сарађивао или био биран у научна звања, за предавача или члана њихових академија наука, те других крајева свијета који су препознали значај окупљања словенских географа (Француска, Швајцарска, Италија, Кина …).

Отварање Петог конгреса словенских географа и етнографа почело је свечаним пријемом у Ректорату Универзитета у Београду. Том приликом учеснике су поздравили предсједник САНУ академик Зоран Кнежевић, директор Географског института „Јован Цвијић“ САНУ проф. др Милан Радовановић, бивши предсједник Међународне географске уније проф. емеритус Мајкл Медоуз, проректор Универзитета у Београду проф. др Владимир Цветковић и члан АНУРС-а академик Милован Пецељ. Кроз реферате и активну дискусију учесници Конгреса су расправљали о савременим теоријским и методолошким приступима географији, утицају физичко-географских процеса и економско-развојне перспективе на становништво, географији становништва, историјској географији и политичким процесима, етнологији и просторном планирању. Кроз форум, документарни филм и излагања представљен је рад претходних конгреса, Европског истраживачког савјета и могућности за географску науку, развој Географског института „Јован Цвијић“ и природно и културно-историјско насљеђе Србије. У постер секцијама изложени су бројни географски проблеми и резултати истраживања. Географска наука је, као интердисциплинарна област, још једном показала своју интегрисаност у све аспекте живота, потврђујући своју водећу улогу у научним истраживањима.

У раду Петог конгреса словенских географа и етнографа по позиву учестовали су и географи Републике Српске рефератима из више географских научних дисциплина: проф. др Горан Трбић, проф. др Горан Мутабџија, проф, др Мира Мандић, проф др Ирена Медар-Тањга и проф. др Неда Живак. У завршном обраћању на затварању рада Конгреса у име географа Републике Српске обратила се проф. др Мира Мандић, предсједник Географског друштва Републике Српске. Она се захвалила организатору на позиву и изузетној организацији Петог конгреса, упознала учеснике са развојем географске науке и Географског друштва у Републици Српској, нагласила значај окупљања словенских географа са простора које карактеришу врло слични развојни процеси и проблеми те их позвала на сарадњу.

Посљедњи дан рада био је посвећен теренском раду и научној екскурзији у римско налазиште Виминацијум и тврђаву Голубац.