Оригинални научни рад/Original scientific paper
UDC 911.3:338.45
DOI 10.7251/HER2117039E
DOWNLOAD
Огњен Ерић1 и Милимир Лојовић2
1Крајинапетрол а.д., Бања Лука, Република Српска
2Висока школа за туризам и хотелијерство, Требиње, Република Српска
Сажетак: Простор као центар теоријских мишљења у економији долази до изражаја крајем 90-их година прошлог вијека, појавом Нове економске географије (New Economic Geography – NEG). Представници ове теорије сматрају да је подручје економске географије дуго занемаривано због потешкоћа са њеним формализовањем. Стварање
економских активности у простору полази од хипотезе о постојању растућих приноса на обим производње. Да би се производња концентрисала на одређеном мјесту, неопходно је да простор буде релевантан извор економских активности. Без постојања растућих приноса произвођачи су индиферентни у избору локације за покретање производње, а економско моделовање простора губи смисао. Растући приноси подстичу произвођаче да се просторно концентришу на локације гдје се они и остварују. Као облик просторног смјештаја економских функција, слободне зоне су у директној вези са просторном економијом. Слободне зоне су фактор концентрације економске активности у простору. У раду се анализира теорија Нове економске географије и избор оптималне локације слободних зона кроз моделовање транспортних трошкова (прорачун удаљености од центра економске активности). Транспортни трошкови су незаобилазан фактор у моделима теорије Нове економске географије, али и фактор смјештајне оптималности слободних зона. Дакле, трошкови транспорта представљају фактор рализације економије обима и растућих приноса у слободним зонама.
Кључне ријечи: Нова економска географија, слободне зоне, оптимална локација, простор, транспортни трошкови
Ognjen Erić1 and Milimir Lojović2
1Krajinapetrol a.d., Banja Luka, the Republic of Srpska
2College of Tourism and Hotel Management, Trebinje, the Republic of Srpska
Abstract: The territory, as a center of theoretical thinking, comes to the fore at the end of 90s of the last century, by emergence of New Economic Geography (NEG). Representatives of this theory consider that the area of economic geography has been neglected for a long time due to difficulties with its own formalization. Creating economic activities within the space starts from the hypothesis of the existence of increasing returns to scale production. In order to have a manufacture concentrated in a certain place, it is necessary to have the space that is a relevant source of economic activity. Without increasing returns, manufactures are indifferent in choosing the location for starting the production, and economic modeling of the space is losing its meaning. Increasing returns encourage producers to focus spatially on physical locations where they are to be fulfilled. As a form of zoning of economic functions, free zones are directly connected with the spatial economy. Free zones represent a concentration factor of economic activity in the area. This paper analyses a theory of New Economic Geography and the selection of optimal locations for free zones throughout modeling transportation costs (calculation of distance from the center of economic activity). Transportation costs are an inevitable factor in models of New Economic Geography theory, and a factor of accommodation optimality of free zones. Thus, transportation costs are realization factor of economies of scale and increasing returns in free zones.
Key words: New Economic Geography, free zones, optimal location, space, area, transportation costs
ЦИТИРАЈТЕ (Cite this article):
Ерић, О., & Лојовић, М. (2017). Оптималнa локација слободних зона и нова економска географија. Herald, 21, 39−51. doi:10.7251/HER2117039E
Erić, O., & Lojović, M. (2017). Optimal Locations of Free Zones and New Economic Geography. Herald, 21, 39−51. doi:10.7251/HER2117039E