Оригинални научни рад
UDC: 711.21”20”
DOWNLOAD .pdf
Дејан Ђорђевић1, Тијана Дабовић1 и Неда Живак2
1 Географски факултет, Београд
2 Природно-математички факултет, Бања Лука
Сажетак: Честе расправе о ефикасности планирања поделиле су оне који сматрају да планови морају да „имају зубе“ како би се дошло до жељених резултата и оне који заступају потребу разматрања реалних узрока због којих планови одступају од оног што je предвиђено и одговарајућу реакцију. У сваком случају, евалуација планирања зависиће од тога шта под планирањем, његовом функцијом и сврхом подразумевамо. Када се планирање види као интерактивно и као процес учења, његова улога je да обликује мишљења оних који доносе одлуке, а планови би требало да им помогну у схватању ситуације у којој се налазе. У одлука-центричном поимању планирања, евалуација подразумева оцену испуњености тих функција. Друга ствар je да ли би стратешко просторно планирање у убеђивању требало да се користи само привлачним представама и сликама или експертска анализа и даље остаје основни инструмент у спровођењу тог процеса.
Нормативни, на правилима заснован метод просторног планирања који je градовима и регионима омогућио раст у послератном периоду индустријализације и миграција у правцу село-град данас у све већој мери поскупљује и чини теже остваривим циљеве одрживог просторног развоја. Како учинити систем просторног планирања ефикаснијим? На основу размене искустава земаља у домену просторног планирања и анализе изазова који предстоје у 21. веку, представници влада и експерти из великог броја земаља су под покровитељством ОЕЦД-а у Паризу у току 1999. и 2000. године констатовали конвергенцију праксе просторног планирања како у централистичким тако и у федерално уређеним државама, са нагласком на улогу приватног сектора, приоритете националних влада и важност комлексног, мултисекторског приступа.
Иако Европска унија нема формална овлашћења у области просторне политике, значајан утицај на простор реално остварује реализацијом секторских политика које, иако међусобно слабо координиране ‒ представљају један облик просторне политике. У раду су описане европске политике и кључни документи који одређују просторни развој, укључујући и досад најважнији: Перспективе просторног развоја европског континента (ESDP). Нови документ те врсте за сада није урађен, иако се Унија у међувремену проширила. Да ли je то због тога што су Перспективе толико добре да су довољне да покрију широк спектар просторних тема или je једноставно интерес за израду новог документа умањен? Или се просто налазимо у периоду транзиције између два документа? Ова сажета расправа се бави реченим питањима, са специфичне позиције знатижељних, али истовремено и забринутих посматрача.
Кључне речи: просторно планирање, теорија планирања, ефикасност, евалуација, политике просторног развоја, ОЕЦД, ЕУ.
ЦИТИРАЈТЕ (Cite this article):
Ђорђевић, Д., Дабовић, Т., & Живак, Н. (2008). Осврт на просторно планирање на почетку 21. века. Herald, 12, 37‒87.