EUROSTAT је објавио двије публикације „Key Figures on Europe ‒ Statistics Illustrated 2019 Edition“ и „Agriculture, Forestry and Fishery Statistics 2019 Edition“ са најновијим статистичким подацима о привреди Европске уније.

Бруто домаћи производ (БДП) ЕУ у 2018. години износио је 15 877 милијарди евра. Највећи удио у БДП-у ЕУ имала је Њемачка (21.3 %), а затим Велика Британија (15.1 %), Француска (14.8 %) и Италија (11.1 %). Најмањи удио у БДП-у имале су Малта и Кипар (0.1 %).

У 2017. години највећа вриједност БДП по глави становника према стандарду куповне моћи (енгл. Purchasing Power Standard ‒ PPS) забиљежена је у Луксембургу (око 2.5 пута већа од ЕУ просјека). С друге стране, БДП по глави становника у Бугарској био је мањи од половине ЕУ просјека (49.3 %).

У 2018. години ЕУ увезла је робу из земаља које нису чланице у вриједности 1 980 милијарди евра, што је за 25 милијарди евра више од вриједности извезене робе (први трговински дефицит у робној размјени од 2012. године). Водеће извозно тржиште ЕУ у години биле су Сједињене Америчке Државе (20.8 %), а затим Кина (без Хонг Конга; 10.7 %) Швајцарска (8.0 %), Русија (4.4 %) и Турска (3.9 %). Готово петина (19.9 %) све увезене робе у ЕУ потиче из Кине (без Хонг Конга), а сљеде ју Сједињене Америчке Државе (13.5 %), Русија (8.5 %), Швајцарска (5.5 %) и Норвешка (4.2 %).

У 2018. години у услужном сектору радило је 74.0 % људи запослених у ЕУ, у индустрији 15.3 %, у грађевинарству 4 %, а у пољопривреди, шумарству и риболову 4.3 %. Румунија је била једина држава чланица у којој је мање од половине (47.0 %) радне снаге било запослено у сектору услуга. С друге стране, у услужном сектору радило је 83.8 % запослених у Холандији. Чешка је била једина држава чланица у којој је у индустрији радило више од једне четвртине (29.1 %) укупне радне снаге. Румунију карактерише висок удио запослених у пољопривреди, шумарству и рибарству (23.0 %). Луксембург је једина држава чланица са двоцифреним удјелом (10.2 %) радне снаге запослене у грађевинарству.

Туризам

У 2017. години у туристичкoм смjештају ЕУ регистровано је 3.18 милијарди ноћења (50.9 % остварили су становници ЕУ, а нерезиденти 49.1 %).

Најпопуларнија туристичка регија (на нивоу NUTS 2) била су Канарска острва у Шпанији (од 104.4 милиона ноћења у туристичком смјештају, 93.0 милиона или 89.1 % чинили туристи изван Шпаније). Нерезидентни туристи чинили су више од 90 % укупног броја ноћења на Јадрану у Хрватској, на Балеарским острвима у Шпанији и у Тиролу у Аустрији.

Половина од топ 10 најпопуларнијих туристичких региона ЕУ налази се у Шпанији: Канарска острва, Каталонија, Балеарска острва, Андалузија и Валенсија. Најпопуларније планинске регије биле су Рона-Алпи (Француска), Тирол (Аустрија), Горња Баварска (Њемачка) и Болзано (Италија). Најпопуларније главни градови били су Париз, Рим и Лондон.

Саобраћај

У 2016. години у ЕУ било је регистровано 258 милиона путничких аутомобила (еквивалентно приближно једном аутомобилу на свака два становника). Стопе посједовања аутомобила биле су највише у Луксембургу (660 на 1 000 становника), а затим у Италији, Малти и Финској (> 600). Најмања стопа забиљежена је у Румунији (280 на 1 000 становника).

У 2017. години укупан број путника у ваздушном саобраћају на аеродромима у ЕУ први пут прешао је милијарду (1 043 милиона). Готово половину (47.1 %) свих путника чинили су путници на летовима до/из других држава чланица ЕУ, док је више од једне трећине путника (36.1 %) било на летовима за/из земаља изван ЕУ, а отприлике једна шестина (16.8 %) летјела је на националним/домаћим летовима.

Двадесет најпрометнијих аеродрома превезло је 78 % укупног броја путника на ЕУ аеродромима. У 2017. години, лондонски аеродром Хитроу са 78.0 милиона превезених путника био је најпрометнији аеродром у ЕУ. Сљеде га Шарл де Гол у Паризу (69.4 милиона), Схипхол у Амстердаму (68.4 милиона) и Франкфурт (64.4 милиона).

Друмски саобраћај чини 77 % теретног саобраћаја у ЕУ. У 2017. години, унутрашњи теретни саобраћај ЕУ (без нафтовода и гасовода) процијењен је на око 2 500 милијарди тонских километара. Од тога 76.7 % превезено је друмским путевима, а остатак жељезницом (17.3 %) и унутрашњим пловним путевима (6.0 %).

У 20 најпрометнијих лука за кратки поморски саобраћај превезено је 37 % укупне тежине робе која се превози у/из ЕУ лука. У 2016. години, укупна тежина робе која се превозила кроз главне луке ЕУ кратким поморским саобраћајем износила је 2.5 милијарди тона. Ротердам је био далеко најпрометнија лука у погледу превезене робе (204 милиона тона или 8.1 %). Тежина робе претоварене у Ротердаму била је готово двоструко већа него у другој најпрометнијој луци Антверпену (106 милиона тона), што је пак двоструко више него у трећој најпрометнијој луци Хамбургу (50 милиона тона).

Енергетика

– ЕУ увози више од половине укупне енергије коју потроши сваке године. Нарочито је висок ниво зависности од сирове нафте и природног гаса. У 2017. години, из Русије је увезена готово трећина укупног увоза сирове нафте у ЕУ (163.1 милиона тона или 30.2 %), а сљеди га увоз из Норвешке са 11.4 %. Слична је ситуација и са природним гасом ‒ увоз из Русије чинио је 38.5 % (163.2 милијарде кубних метара) увоза природног гаса у ЕУ, а увоз из Норвешке 25.3 %. Највећи удио увоза ЕУ чврстих горива такође је остварен из Русије (62.5 милиона тона или 38.8 %), а затим из Колумбије (16.7 %) и Сједињених Америчких Држава (16.5 %).

У 2017. години око 17.5 % бруто потрошње енергије у ЕУ било је из обновљивих извора енергије, у поређењу са 10.6 % деценију раније. У 2017. години више од половине (54.5 %) финалне потрошње енергије у Шведској било је из обновљивих извора, док је удио већи од једне трећине забиљежен и у Финској, Летонији и Данској. С друге стране, једноцифрени удио обновљивих извора енергије у крајњој потрошњи енергије забиљежен је у Кипру, Белгији, Малти и Холандији, а најнижи удио од свега 6.4 % у Луксембургу.

У 2017. години финална потрошња енергије у ЕУ износила је 1 108 милиона тона еквивалентне нафте. Нафтни производи чинили су више од трећине (37.2 %) крајње потрошње енергије у ЕУ, електрична енергија 22.7 %, а природни гас 22.6 %. У 2017. години готово четвртина (24.6 %) потрошње енергије у ЕУ остварена је у индустријском сектору, док је удио саобраћаја износио 30.8 %, а осталих сектора 44.5 % (углавном становање и услуге).

Пољопривреда

У 2016. години у ЕУ било је 10.5 милиона пољопривредних газдинстава. Двије трећине фарми било је мање од 5 хектара. Око половине (52.5 %) свих фарми може се сврстати у категорију специјализованих пољопривредних газдинстава. Фарме су користиле 173 милиона хектара земљишта за пољопривредну производњу што је нешто мање од половине (47.1 %) укупне површине земљишта у ЕУ. У пољопривреди је радило 9.7 милиона људи, што представља 4.2 % укупне запослености у ЕУ. Нарочито велики удио запослених у пољопривреди забиљежен је Румунији (23.0 %).

Производња житарица (укључујући рижу) у ЕУ у 2018. години износила је 295.1 милиона тона (око 11.3 % глобалне производње). Највећи произвођачи биле су: Француска (62.6 милиона тона или 21.2 %), Њемачка (38.0 милиона тона или 12.9 %), Румунија (31.5 милиона тона или 10.7 %) и Пољска (26.8 милиона тона или 9.1 %).

У ЕУ је у 2018. години произведено 129.0 милиона тона обичне пшенице и спелте, 69.1 милиона тона кукуруза и мјешавине кукуруза и 56.6 милиона тона јечма. ЕУ је са производњом од 119.6 милиона тона водећи свјетски произвођач шећерне репе (око половине свјетске производње). Више од половине ЕУ шећерне репе у 2018. години произведено је у Француској (33.4 %) и Њемачкој (21.9 %). Произведено је и 51.8 милиона тона кромпира ‒ највише у Њемачкој (8.9 милиона тона), Француској (7.9 милиона тона), Пољској (7.3 милиона тона) и Холандији (6.0 милиона тона). Производња уљане репице и репице износила је 19.9 милиона тона, а сунцокрета 10.0 милиона тона. Производња соје у ЕУ расте ‒ у 2018. години произведено је 2.9 милиона тона.

Укупна производња воћа (без грожђа, јагода, маслина, јагодичастог воћа и орашастих плодова) у ЕУ у 2018. години процијењена је на 37.4 милиона тона, од чега је производња цитрусног воћа чинила око 11.1 милиона тона. Произведено је и 0.7 милиона тона бобичастог воћа и 1.1 милион тона орашастих плодова. Шпанија и Италија биле су главни произвођачи воћа у ЕУ ‒ Шпанија је произвела нешто мање од 30 % укупне производње воћа, а Италија нешто више од петине. Произведено је 13.8 милиона тона јабука, 6.5 милиона тона наранџе и 2.6 милиона тона брескве. Више од четвртине (28.9 %) производње јабука у ЕУ остварено је у Пољској, а затим према производњи сљеде Италија (17.8 %) и Француска (12.6 %). Преко половине (55.8 %) свих наранџи у ЕУ долази из Шпаније, а затим из Италије (24.4 %) и Грчке (14.0 %). Нешто више од 90 % цјелокупне производње брескве такође долази из Шпаније (34.2 %), Грчке (30.9 %) и Италије (26.3 %).

ЕУ је значајан произвођач на свјетском тржишту вина; у периоду 2014‒2018. године чинила је 65 % глобалне производње, 60 % потрошње, 70 % извоза и 45 % виноградарских површина у свијету. Укупна производња грожђа за вино у ЕУ у 2018. години износила је 25.7 милиона тона. Највећи произвођачи били су: Италија (29.2 %), Шпанија (26.0 %), Француска (24.3 %), Њемачка (5.5 %), Румунија (4.2%), док су остале чланице произвеле 10.9 %.

ЕУ је највећи произвођач маслиновог уља у свијету ‒ чини око двије трећине свјетске производње. Укупна производња маслина за маслиново уље у ЕУ у 2018. години износила је 12.9 милиона тона. Шпанија је далеко највећи произвођач маслина за маслиново уље у ЕУ ‒ 71.9 % цјелокупне производње. Остатак производње долази из Италије (14.7 %), Грчке (7.3 %) и Португалије (5.6 %).

ЕУ располаже значајним сточним фондом ‒ у 2018. години било је 148 милиона свиња, 87 милиона говеда и 98 милиона оваца и коза. Од укупног броја говеда у ЕУ, са три четвртине фонда располаже свега неколико земљаља ‒ Француска (21.2 %), Њемачка (13.7 %), Велика Британија (11.0 %), Ирска (7.5 %), Шпанија (7.4 %), Италија (7.2 %) и Пољска (7.1 %). Са скоро три четвртине укупног броја свиња ЕУ располажу Шпанија (20.8 %), Њемачка (17.8 %), Француска (9.3 %), Данска (8.5 %), Холандија (8.1 %) и Пољска (7.4 %). Двије трећине укупног фонда оваца налази се у Уједињеном Краљевству (26.3 %), Шпанији (18.5 %), Румунији (11.9 %) и Грчкој (9.9 %), а двије трећине укупног броја коза у Грчкој, Шпанији и Румунији. ЕУ је у 2018. години произвела 7.9 милиона тона говеђег меса, 23.8 милиона тона свињског меса, око 0.8 милиона тона овчјег и козјег меса и 15.2 милиона тона меса перади (што је њен нови максимум производње).

Производња сировог млијека на фармама ЕУ у 2018. години износила је 172.2 милиона тона, а просјечни принос млијека 7 280 kg по крави. Највиши приноси остварени су у Данској (9 851 kg по крави), Естонији (9 353 kg по крави) и Финској (9 095 kg по крави), а најнижој у Румунији (3 279 kg по крави) и Бугарској (3 678 kg по крави). Прерађено је 156.8 милиона тона од укупног млијека доступног млијечном сектору ЕУ. Произведено је 2.4 милиона тона маслаца и осталих жуто-масних производа, 10.3 милиона тона сира, те 30.1 милион тона конзумног млијека. Велика Британија произвела је далеко највећу количину млијека за пиће у 2018. години (6.8 милиона тона или 22.5 %). Њемачка је произвела највише сира (2.2 милиона тона или 21.8 %), а сљеде ју Француска (1.9 милиона тона или 18.5 %) и Италија (1.3 милиона тона или 12.7 %).

Рибарство

Иако рибарска флота ЕУ дјелује широм свијета, око три четвртине улова у 2017. години изловљено је из сјевероисточног Атлантика. Највећи улов рибе на овом подручју остварују Данска, Уједињено Краљевство, Француска и Шпанија, а најчешће врсте које се изловљавају су харинга, скуша и слеђица. Након сјевероисточног Атлантика највећа риболовна подручја (према улову) су Средоземно и Црно море (8.6 % од укупног ЕУ улова) и источни дио централног Атлантика (6.6 %).

Шумарство

У 2015. години шуме и друга шумска земљишта покривала су 182 милиона хектара што представља 42.8 % укупне површине ЕУ. У апсолутним вриједностима, Шведска (30.5 милиона хектара) и Шпанија (27.6 милиона хектара) располажу највећим шумским површинама. Међутим, највећи удио шумског земљишта у укупној површини имају Финска (75.7 %) и Шведска (74.9 %), док је Малта једина држава чланица ЕУ која има једноцифрен удио шума у укупној површини (1.1 %).

Извор:

EUROSTAT (2019). Key Figures on Europe ‒ Statistics Illustrated 2019 Edition. Luxembourg: Publications Office of the European Union.

EUROSTAT (2019). Agriculture, Forestry and Fishery Statistics 2019 Edition. Luxembourg: Publications Office of the European Union.