UDC: 325.254:572.9(497.11)
DOWNLOAD .pdf

Нада Радушки
Центар за демографска истраживања, Институт друштвених наука, Београд

Сажетак: Велики број избеглица и расељених лица у Србији као резултат драматичних промена почетком 90-их година (распад земље, рат, миграције, етничко чишћење и др.) имали су значајан утицај на демографски развитак и промене социо-економских структура становништва. Материјални, имовински и статусни положај ове популације је изузетно тежак, а с друге стране, имајући у виду економску и политичку ситуацију у земљи, решење овог питања веома сложено. Избеглице су углавном смештене код рођака и пријатеља, највећи удео чини млађе средовечно становништво а у погледу радног статуса велики је број незапослених. Поред избеглица у Србији се налазе и расељена лица неалбанске националности која су се због најновијих политичких догађаја присилно иселила са Косова и Метохије. Генерално гледано постоје три решења проблема избеглиштва: репатријација (у складу са жељама избеглица, међудржавним договором, безбедносним условима и сл.), реинтеграција и одлазак у треће земље. За локалну интеграцију, као једно од најважнијих трајних решења, потребна су знатна финансијска средства и помоћ међународне заједнице. Међутим, треба истаћи да је до тада и даље неопходна што хитнија хуманитарна помоћ државе, владиних и невладиних организација за најугроженије категорије избеглица и других ратом угрожених лица (стари, деца, инвалиди и др.).
Кључне речи: избеглице, спољне миграције, репатријација, интеграција, Србија.

ЦИТИРАЈТЕ (Cite this article):
Радушки, Н. (2000). Проблем избеглиштва у Србији као специфичан вид миграција становништва и могућа решења. Herald, 5, 133‒137.