У међуречју Тисе и Бегеја, свега 15-ак km југозападно од града Зрењанина, коме територијално припада, налази се Специјални резерват природе „Стари Бегеј–Царска бара“, јединствени сплет бара, мочвара, мртваја, тршћака, те ливадских, слатинских, степских, пашњачких и шумских станишта.

 

 

 

Ово подручје специфичних биогеографских одлика је због своје изузетне природне вриједности проглашено за мочварно подручје од међународног значаја (Рамсарско подручје), значајно подручје за птице Европе (Important Bird Areas), међународно ботанички значајно подручје централне и источне Европе (Important Plant Areas), те подручје од посебне важности за заштиту природе панонског обиљежја, због чега је укључено у EMERALD мрежу станишта и врста.

У оквиру категоризације заштићених подручја Србије локалитет је 1994. године добио статус Специјалног резервата природе, као резерват природе I категорије – природно добро од изузетног значаја. 

Резерватом управља Рибарско газдинство Ечка из Лукиног села.

Најзначајнији локалитети у Резервату су баре Царска, Перлеска, Тигањица, Загњеница, Равеница и Војтина Млака, затим ток Старог Бегеја, те Ботошки и Фаркаждински рит у заштитној зони Резервата. У непосредној близини налази се рибњак Ечка, један од највећих рибњака у Европи.

 

Царска бара

Стари Бегеј

Царска бара, дужине 2.2 km, ширине 1 km и површине 447 ha, представља мртвају Бегеја, коју је ријека изградила током холоцена. Просјечна дубина воде креће се од 0.9 m у прољеће и почетком љета, до 0.4 m током љета. Са коритом Старог Бегеја, из којег се површинским притицањем снабдијева водом, везана је каналом дужине око 30 m. Највећи дио баре је обрастао трском, шеваром и низијском шумом. Ток Старог Бегеја, дужине око 10 km, просјечне ширине 25 m и дубине 1.7-2.7 m, представља преграђени дио дотадашњег тока Бегеја који је одвајањем од водотокова Тисе и новопрокопаног Канала Бегеј стављен ван употребе. Током регулационих радова на десној обали новопрокопаног корита Бегеја формирано је неколико бара: Перлеска бара и бара Загњеница између Старог и Пловног Бегеја, у јужном дијелу Резервата, те у сјеверном дијелу бара Тигањица, која је тешко приступачна, јер је већим дијелом обрасла трском.

Вегетацију Резервата карактерише заступљеност азоналне водене и мочварне вегетације везане за ток Старог Бегеја, те зоналне степске вегетације са енклавама интразоналних слатина на подручју Ботошког и Фаркаждинског рита, тако да разнолики биљни покривач, са преко 500 биљних врста, формирају мочварне заједнице, вегетација акватичних макрофита, ливадска, слатинска и степска вегетација, као и шумске фитоценозе.

Од врста присутних на подручју Резервата у заштићене природне ријеткости спадају: бијели и жути локвањ, борак, гороцвијет, мочварне орхидеје, слатинска паламида, иђирот, дугороги орашак, црни глог, барска папрат. На Црвеној листи Европе налази се слатинска паламида, а у Црвеној књизи флоре Србије: локванчић, камфорика, мешинка, кантарион и слатински љутић. Борак је сврстан у категорију ишчезли и крајње угрожени таксони, низијске тресаве у фрагилне екосистеме, а у категорији угрожених и рањивих врста налазе се: гороцвијет, панонски звездан, слатинска паламида, црни глог, усколисни каћунак, витки кантарион, водена дјетелина, жути локвањ, зука Табернемонтанова, змијак, горчика и жабљак, а низијске тресаве су сврстане међу фрагилне екосистеме.

Типичан пејзаж у Резервату

Орнитофауна (фауна птица) је један од најатрактивнијих сегмената фауне овог подручја и њена највећа вриједност. Локалитет је познат по колонији птица мочварица, јер је Царска бара значајно станиште на миграционом путу птица у којем оне проналазе погодне услове за задржавање током сеобе и зимовања у циљу заклона, одмора и прехране. Од  укупно 250 врста птица 140 врста су пролазнице, а 110 гњездарице. Због значајног диверзитета орнитофауне и присуства ендемских врста, простор Старог Бегеја и Царске баре, као орнитолошки веома значајно подручје у овом дијелу Европе, уврштено је у значајна подручја за птице – Imortant Bird Areas према програму Bird Life International. Посебан значај орнитофауни Резервата даје чињеница да се на овом релативно малом простору гнијезди свих осам европских врста чапљи. Сива чапља, мрка чапља, гак, мала бијела чапља, велика бијела чапља, жута чапља, чапљица и букавац хране се на воденим басенима, каналима, барама и околним ливадама, а гнијезде у Царској бари, Војтиној Млаки, Перлеској бари и тршћацима на рибњаку Ечка.

Од глобално угрожених врста у Резервату се гнијезде орао бјелорепан и прдавац, а повремено се срећу: пеликан, мали корморан, мала гуска и плавокљуна патка.

Од врста угрожених на нивоу Панонске низије присутни су: риђогрли гњурац, жута чапља, велика бијела чапља, мала бијела чапља, кашикара, ражањ, бијела рода, црна рода, пловка глоговњача, пловка кашикара, осичар, мрка луња, орао кликташ, степски соко, пољска јаребица, препелица, морски зујавац, бијелобрада чигра, ритска сова, пчеларица, црноглави сврчак, гавран и др.

Чапљa – заштитни знак Резервата

Богата и разноврсна ихтиофауна заступљена је са 24 врсте из 7 фамилија: бијели толстолобик, сиви толстолобик, бијели амур, црвенперка, лињак, деверика, сребрни караш, штука, чиков, сом, сомић, сунчаница, смуђ, бандар, балавац и др.

Посебна вриједност фауне сисара, која броји око 50 врста, је присуство видре и дивље мачке, веома ријетких и угрожених врста сисара у Европи, као и текунице, која је данас присутна само на остацима степе у Ботошком риту и белоблатским утринама. Риђа волухарица указује на некадашње присуство простране ритске храстове шуме.

Привредни развој Резервата је базиран првенствено на развоју екотуризма, као одрживог облика туризма заснованог на природи, у којем је основна мотивација туриста посматрање и уживање у природном амбијенту и традиционалној култури локалног становништва. Присутан је низ популарних активности екотуризма, као што су: обилазак Резервата туристичким бродом (Царска лађа) или чамцем са водичем, шетња Стазама здравља, посматрање птица уз водича (birdwatching), фото-сафари, вожња чамцима, кануом, моторним змајем или бициклима, организација екскурзија и школа у природи итд. Традиционалну локалну културу промовишу Етно центар у Белом Блату и Етно село Тигањица у Стајићеву, познато по вјерним репликама банатских кућа, великој банатској ветрењачи, ловачком ресторану Трофеј, и бројним другим садржајима за одмор, али и упознавање традиционалног начина живота у Банату.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Етно комплекс Тигањица

Етно центар Бело Блато   

Литература:

1. Butorac, V. Stojšić, The results of preliminary investigations of aquatic vegetation in the Regional Park „Stari Begej“, TISCIA 26, 1992.

2. Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе Стари Бегеј-Царска бара, Завод за урбанизам Војводине, Нови Сад, 2008.

3. Извештај о стратешкој процени утицаја Просторног плана подручја посебне намене СРП „Стари Бегеј-Царска бара“ на животну средину, Завод за урбанизам Војводине, Нови Сад,

4. http://www.ribnjakecka.com/Zeljastavegetacija.html