EUROSTAT је објавио публикације „Key Figures on Europe ‒ Statistics Illustrated 2019 Edition“ и „Ageing Europe ‒ Looking at the Lives of Older People in the EU 2019 Edition “ са најновијим статистичким подацима о становништву Европске уније.

 

У 2007. години број становника у 28 држава чланица Европске уније (ЕУ-28) прeшао је 500 милиона. До почетка 2018. године број становника ЕУ-28 достигао је 512.4 милиона. Број становника кретао се од 0.5 милиона на Малти до 82.8 милиона у Њемачкој. У 1983. години удио ЕУ-28 у глобалној популацији спао је испод 10.0 %, а тренд опадања настављен је до 2018. године, када је популација ЕУ-28 представљала 6.7 % укупног броја становника у свијету.

У периоду од 2008. до 2018. године број становника ЕУ-28 порастао је за 12.1 милион или 2.4 %. Број становника највише је порастао у Луксембургу (за готово једну четвртину 24.4 %). Највеће смањење броја становника (изражено у процентима) забиљежено је у Летонији (-11.7 %) и Литванији (-12.6 %). Природно смањење броја становника (више умрлих него рођених) у балтичким државама, Бугарској, Румунији, Хрватској, Грчкој и Португалији појачано је вањским миграцијама што доводи до смањења броја становника. Број становника смањен је и у Мађарској и Пољској.

 

Посљедњих деценија старење становништва присутно је у већем дијелу Европе. У 2018. години у ЕУ-28 живјело је 101.1 милион старијих људи (дефинисаних као становништво старије од 65 година), што је готово петина укупног становништва (19.7 %). Од тог броја, 13.8 милиона људи имало је 85 година или више. Број старијих особа, изражен у проценту од величине радно способног становништва (15‒64 године), износио је 30 %. Другим ријечима, у 2018. години у ЕУ-28 биле су 3.3 радно способне особе на сваког старијег становника.

У 2018. години средња старост становништва ЕУ-28 износила је 43.1 годину. Средња старост становништва нижа од 40.0 година забиљежена је једино у Луксембургу, Кипру и Ирској, гдје је забиљежена најнижа просјечна старост становништва (37.3 године). С друге стране, највиша средња старост становништва забиљежена је у Италији (46.3 године) и Њемачкој (46.0 година).

У 2017. години очекивани животни вијек при рођењу у ЕУ-28 износио је 83.5 година за жене и 78.3 године за мушкарце. Очекивани просјечни животни вијек (за оба пола) највиши је у Шпанији (83.4 године), а најнижи у Бугарској (74.8 година). Родни јаз (са дужим очекиваним животним вијеком за жене) постоји у свим државама чланицама, али су посебно велике разлике између полова присутне у Летонији (9.9 година) и Литванији (9.8 година). Најмањи јаз забиљежен је у Холандији (3.2 године) и Шведској (3.3 године).

У 2017. години стопа фертилитета ЕУ-28 износила је 1.59 живорођене дјеце по жени. Наведена стопа кретала се од 1.90 у Француској до 1.26 на Малти. Стопа фертилитета била је релативно ниска и у осталим јужним државама чланицама ‒ Шпанији, Кипру, Италији, Грчкој и Португалији (< 1.40), као и у Луксембургу.

Просјечна старост жена у ЕУ-28 при рођењу првог дјетета у 2017. години износила је 29.1 година. Највиша забиљежена је у Италији (31.1 година), Шпанији (30.9 година) и Луксембургу (30.8 година). Само у три државе чланице просјечна доб у којој су жене родиле прво дијете била је испод 27 година ‒ у Бугарској (26.1 година), Румунији (26.5 година) и Летонији (26.9 година).

У 2017. години у ЕУ-28 око 18200 дјеце умрло је прије навршених годину дана, што је еквивалентно стопи смртности одојчади од 3.6 смрти на 1000 живорођених. Током 10 година, од 2007. до 2017. године, стопа смртности новорођенчади смањена је са 4.4 смрти на 1000 живорођених на 3.6 смрти на 1000 живорођених. У посљедњих 20 година, стопа смртности одојчади готово је преполовљена (у 1997. години било је 6.8 смртних случајева на 1000 живорођених). У 2017. години највећа стопа смртности одојчади регистрована је на Малти и у Румунији (6.7 ‰), те у Бугарској (6.4 ‰), а најнижа на Кипру (1.3 ‰) и у Финској (2.0 ‰).

 



Извор:

EUROSTAT (2019). Key figures on Europe ‒ Statistics illustrated 2019 Edition. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
EUROSTAT (2019). Ageing Europe ‒ Looking at the Lives of Older People in the EU 2019 Edition. Luxembourg: Publications Office of the European Union.