Оригинални научни рад/Original scientific paper
UDC 631.432.2:556.166(497.6РС)
DOI 10.7251/HER2226051D
COBISS.RS-ID 137072897
DOWNLOAD .pdf

Бранислав Драшковић^1*

 ¹Универзитет у Источном Сарајеву, Пољопривредни факултет, Источно Сарајево, Република Српска

Сажетак: У раду су приказане промјене у влажности тла у Републици Српској (РС), које су се догодиле у периоду 2015–2018. Такође, дат је распоред влажних подручја по природним цјелинама и висинским зонама. Кориште- на је Copernicus Water and Wetness (WaW) база података, базирана на фотоинтерпретацији сателитских снимака Sentinel-1 и Sentinel-2, резолуције 10 m и 20 m. Влажна подручја су подијељена у четири категорије, на основу регистрованог процентуалног присуства воде и влаге у току године и годишњих доба: стална вода, повремена вода, стално влажно подручје и привремено влажно подручје. Резултати истраживања показују да привремене и сталне воде заузимају 0.48 % територије РС, стално влажна подручја 0.03 %, док највећу територију обухватају привремено влажна подручја која заузимају 1.81 % (влажност од 25 % до 75 %). Два највећа подручја на којима се влажност појављује, а која се разликују и по географском положају и по поријеклу влажности, су: Посавина и Семберија на сјеверу и средње висока и висока крашка поља на југу, у регији Херцеговина. Промјене у влажности тла које су регистроване у периоду 2015–2018. превасходно су антропогеног поријекла и односе се на исушивање мочварних подручја и рибњака. Најпознатији случај је резерват Бардача гдје је већина од некадашњих 11 рибњака претворена током посљедње деценије у пољопривредно земљиште. До сада није било дужих осматрања влажнос- ти земљишта унутар територије РС, па се главни допринос рада овдје може тражити.

Кључне ријечи: типови, промјене, влажност, тло, Република Српска, Copernicus, Water and Wetness. Original scientific paper

TYPES AND CHANGES OF SURFACE WETNESS IN THE REPUBLIC OF SRPSKA ACCORDING TO COPERNICUS WATER AND WETNES DATABASE

Branislav Drašković^1*

 ¹University of East Sarajevo, Faculty of Agriculture, East Sarajevo, Republic of Srpska

Abstract: The paper presents the changes in soil moisture in the Republic of Srpska (RS), which occurred in the period 2015–2018. Also, the distribution of wetlands by natural units and altitude zones is given. The Copernicus Water and Wetness (WaW) database has been used, based on the photointerpretation of satellite images Sentinel-1 and Sentinel-2, in resolutions 10 m and 20 m. Wetlands are divided into four categories, based on the registered percentage of water and moisture during the year and seasons: permanent water, intermittent water, permanent wetland and temporary wetland. The results of the research show that temporary and permanent waters occupy 0.48 % of the territory of the RS, permanently wet areas 0.03 %, while the largest territory includes temporarily wet areas which occupy 1.81 % (areas with wetness from 25 % to 75 %). The two largest areas where humidity occurs, and which differ in geographical position and origin of humidity, are: Posavina and Semberija in the north and medium and high karst fields in the south, in the region of Herzegovina. Changes in soil moisture registered in the period 2015–2018 are primarily of anthropogenic origin and relate to the drainage of wetlands and ponds. The most famous case is the Bardača reserve, where most of the former 11 fishponds have been turned into agricultural land over the last decade. There has not been any long-term monitoring of soil moisture at the entire territory of the RS, so the main contribution of this paper can be seen in that aspect.

Key words: types, changes, wetness, surface, the Republic of Srpska, Copernicus, Water and Wetness.

ЦИТИРАЈТЕ (Cite this article):

Драшковић, Б. (2022). Типови и промјене површинске влажности у Републици Српској према Water and Watness бази података. Гласник/Herald, 26, 51–72. https://doi.org/10.7251/HER2226051D

Drašković, B. (2022). Types and Changes of Surface Wetness in the Republic of Srpska according to Copernicus Water and Watness Database. Гласник/Herald, 26, 51–72. https://doi.org/10.7251/HER2226051D

Аутор за коресподенцију: Бранислав Драшковић, Универзитет у Источном Сарајеву, Пољопривредни факултет, Вука Караџића 30, 71123 Источно Сарајево, Република Српска, Босна и Херцеговина, E-mail: branislav.draskovic@pof.ues.rs.ba

Corresponding author: Branislav Drašković, University of East Sarajevo, Faculty of Agriculture, Vuka Karadžića 30, 71123 Istočno Sarajevo, Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina, E-mail: branislav.draskovic@pof.ues.rs.ba