Током посљедње деценије (2010‒2019. године), укупан број домаћинстава у ЕУ порастао је за 7,0 %. У 2019. години у ЕУ-27 било је 195,0 милиона домаћинстава са просјечно 2,3 члана по домаћинству.

Највећа просјечна величина домаћинства забиљежена је у Хрватској (2,8 чланова), док је најмања забиљежена у Шведској (1,8 чланова), а затим у Данској, Њемачкој, Финској и Естонији (по 2,0 члана).

Између 2010. и 2019. године само три државе чланице ЕУ су остале стабилне у погледу величине домаћинства (Белгија, Данска и Холандија); све остале државе чланице ЕУ су забиљежиле пад просјечног броја чланова по домаћинству. Највеће смањење од 2010. године забиљежено је у Летонији (са 2,6 на 2,2 члана) и на Малти (са 2,9 на 2,5 члана).

У 2019. години, ЕУ је забиљежила пораст од 10,8 % у броју домаћинстава без дјеце и смањење за 1,4 % у броју домаћинстава у којима живе дјеца у поређењу са 2010. годином.

На националном нивоу све су земље између 2010. и 2019. године забиљежиле пораст у домаћинствима без дјеце, у распону од 63,6 % на Малти, 32,1 % у Луксембургу, 26,4 % у Шведској и 25,4 % на Кипру до 0,8 % у Бугарској, 1,4 % у Хрватској и 3,8 % у Данској.

Када је ријеч о домаћинствима са дјецом, развој је релативно различит међу државама чланицама: број домаћинстава са дјецом се смањио у 16 ​​држава чланица ЕУ, за више од 15 % у Литванији (-20,8 %) и Летонији (-16,4 %). Међутим, повећао се у 11 држава чланица ЕУ, за више од 10 % у Луксембургу (+12,2 %) и на Малти (+20,4 %).

Скоро половина свих домаћинстава са дјецом у ЕУ има једно дијете (47 %), 40 % има двоје дјеце, а 13 % троје и више дјеце.

Више детаља и графичке приказе о величини домаћинстава и броју дјеце у домаћинствима у Европској унији можете пронаћи на страници EUROSTAT-a.

 

Извор: EUROSTAT