Оргиналан научни рад
UDC: 911.913.1
DOWNLOAD .pdf

Mирко Грчић
Географскп факултет, Београд

Сажетак: Како у прошлости тако и данас, међу политичким географима могу се издвојити две основне групе: 1) академски неутрални истраживачки ‒ аналитичари, 2) геополитичари ‒ ангажовани у неком конфликту или за неку идеју, у чију су исправност потпуно убеђени и којој настаје добро да служе. Јован Цвијић (1865‒1927) припадао je оној првој групи, научника академика, али када су се историјске буре и олује надвиле над српским народом у Балканским ратовима нарочито у Првом светском рату, као патриота није могао да остане на позицијама академске неутралности. Није се укључивао у дневну политику, али се живо бавио “националним” радом, како га je он обично звао. Правци његовог рада су били од необичног значаја не само за развој научне мисли у Срба, него и за развој државе.
С обзиром да науци није никада прилазио с априористичким, унапред датим схемама, како у погледу избора проблематике тако и методологије рада и решавање проблема, то je дисциплинарно разграничење Цвијићевог рада веома условно. Управо због тих разлога, тешко je из Цвијићевог система гледања и опуса радова издвојити фрагменте политичко-географског карактера, упустити се у оцену његовог научног, културног и геополитичког значаја. Овом приликом ћемо се задржати само на идентификации неких основних политичко-географских проблема којима се Цвијић бавио, како их je схватио и тумачио, без претензија за дубљим и свеобухватнијим студијем постављених питања, јер je њихов дијапазон веома широк и захтева много више простора и дуготрајан рад.

ЦИТИРАЈТЕ (Cite this article):
Грчић, M. (1996). Елементи политичке географије и погледи на проблеме Балкана у делима Јованa Цвијића. Herald, 1, 67‒77.