Укупне емисије гасова стаклене баште (укључујући и емисије из промјене намјене земљишта), у 2019. години достигле су нови максимум од 59,1 гигатона еквивалента CO2 (GtCO2e).

Глобална емисија гасова стаклене баште наставила је да расте трећу годину заредом у 2019. години, достигавши рекордних 52,4 GtCO2e (± ​​5,2) без емисије из промјене намјене земљишта, односно 59,1 GtCO2e (± 5,9) када се оне укључе.

Предвиђа се да ће се емисије угљен-диоксида смањити око 7 % у 2020. години у поређењу са нивоима емисије у 2019. години због пандемије COVID-19. Међутим, дугорочно овај пад емисије значи само смањење од 0,01°C глобалног загријавања до 2050. године.

Упркос краткорочном смањењу емисије угљен-диоксида изазваном пандемијом COVID-19, свијет се и даље креће ка порасту температуре већем од 3°C до краја овог вијека што је далеко од циљева Париског споразума ‒ ограничавање глобалног загријавања на знатно мање од 2°C (уз настојање да буде мање од 1,5°C) у односу на прединдустријски ниво.

Криза узрокована пандемијом COVID-19 доводи само до краткорочног смањења глобалних емисија и неће значајно допринијети смањењу емисија до 2030. године уколико земље не наставе са економским опоравком који укључује снажну декарбонизацију.

Извор: United Nations Environment Programme. (2020). Emissions Gap Report 2020. UNEP.