Оригиналан научни рад
UDC: 711.4(497.11)
DOWNLOAD .pdf

Драгутин Тошић
Географски факултет, Београд

Сажетак: У раду се Република Србија посматра као регионални систем сложене и динамичне структуре, формиран у процесу интензивне урбанизације територијално испољене бројним формама мање и више урбанизованих регија чија je конфигурација у сталној мени условљеној просторним и функционалним везама и односима успостављеним у мрежи градских центара (центри и полови раста и развоја) и коридора који их повезују (осовине раста и развоја). Посебно су истакнути и анализирани проблеми неравномерног размештаја, демографског раста и квалитативног преображаја градских центара у српском геопростору, који су последица велике концентрације урбаног становнитшва и урбаних функција у београдској агломерацији. Указано je и на потребу стварања модела њене деметрополизације, чија je основа већ дефинисана Просторним планом Републике.
Кључне речи: урбанизација, регионална диференцијација и интеграција, полови раста и развоја, осовине раста и развоја, Просторни план Републике Србије.

ЦИТИРАЈТЕ (Cite this article):
Тошић, Д. (2000). Градски центри ‒ фактори регионалне интеграције Србије. Herald, 5, 83‒96.