Одсјек за становништво при Одјељењу Уједињених нација за економска и социјална питања објавио је податке о међународним миграцијама у 2019. години.

У неким дијеловима свијета међународне миграције постале су главна компонента промјене броја становника.

У 2019. години број међународних миграната достигао је готово 272 милиона (у односу на 153 милиона у 1990. години и 221 милион у 2010. години). Удио међународних миграната у укупном становништву повећан је са 2.8 % у 2000. години на 3.5 % у 2019. години.

Региони који су примили највише међународних миграната били су Европа и Сјеверна Америка, гдје је број имиграната током деценије 2010‒2020. године био за 25.9 милиона већи од броја исељеника, а затим сјеверна Африка и западна Азија (2.2 милиона), те Аустралија и Нови Зеланд (1.9 милиона). Европа је примила највећи број међународних миграната (82 милиона), а сљеде ју Сјеверна Америка (59 милиона) и сјеверна Африка и западна Азија (49 милиона).

Број исељеника највише премашује број имиграната у средњој и јужној Азији (нето међународна миграција износила је -15.1 милион у периоду 2010‒2020. године), а затим у Латинској Америци и на Карибима (-5.4 милиона), источној и југоисточној Азији (-5.2 милиона), субсахарској Африци (-4.1 милиона) и Океанији (искључујући Аустралију и Нови Зеланд) (-208 000).

Нето одлив већи од милион миграната између 2010. и 2020. године забиљежен је у 10 земаља. У многима од њих, губици становништва због миграција узроковани су доминантно привременим економским миграцијама ‒ нпр. у Бангладешу (-4.2 милиона током 2010‒2020. године), Непалу (-1.8 милиона) и Филипинима (-1.2 милиона). У неким земљама несигурност, кризе и сукоби били су главни узрочници емиграције становништва током ове деценије ‒ нпр. у Сирији (-7.5 милиона), Венецуели (-3.7 милиона) и Мјанмару (-1.3 милиона).

У 2019. години двије трећине свих међународних миграната живјело је у само 20 држава. Највећи број међународних миграната (51 милион или 19 %) боравио је у Сједињеним Америчким Државама. Њемачка и Саудијска Арабија биле су на другом и трећем мјесту према броју међународних миграната (око 13 милиона у свакој), а сљеде их Руска Федерација (12 милиона) и Велика Британија (10 милиона).

У 2019. години Индија је са 17.5 милиона људи који живе у иностранству била водећа земља поријекла међународних миграната, а сљеде ју Мексико (11.8 милиона), Кина (10.7 милиона), Руска Федерација (10.5 милиона) и Сирија (8.2 милиона).

Број избјеглица и азиланата порастао је за око 13 милиона у периоду од 2010. до 2017. године, што чини близу четвртине пораста броја свих међународних миграната. Сјеверна Африка и западна Азија примиле су око 46 % укупног броја избјеглица и азиланата у свијету, а сљеди их субсахарска Африка (близу 21 %).

Удио жена у укупном броју међународних миграната у 2019. години износио је 47.9 %. Удио жена миграната био је највећи у Сјеверној Америци (51.8 %) и Европи (51.4 %), а најмањи у субсахарској Африци (47.5 %) и сјеверној Африци и западној Азији (35.5 %).

У 2019. години 38 милиона међународних миграната (14 % укупне мигрантске популације у свијету) било је млађе од 20 година. Највећи удио младих у укупном броју међународних миграната забиљежен је у субсахарској Африци (27 %), а затим у Латинској Америци и Карибима, те сјеверној Африци и западној Азији (око 22 %).

У 2019. години 202 милиона међународних миграната (74% укупне мигрантске популације у свијету) били су у доби између 20 и 64 године.

Извор:

United  Nations,  Department  of  Economic  and  Social  Affairs,  Population  Division  (2019). International Migrant Stock 2019 ‒ Ten Key Messages.

United  Nations,  Department  of  Economic  and  Social  Affairs,  Population  Division  (2019). World Population Prospects 2019 (ST/ESA/SER.A/427).

 

https://www.un.org/en/development/desa/population/migration/data/estimates2/estimates19.asp