Originalni naučni rad
UDC: 711.21”20”
DOWNLOAD .pdf
Dejan Đorđević1, Tijana Dabović1 i Neda Živak2
1 Geografski fakultet, Beograd
2 Prirodno-matematički fakultet, Banja Luka
Sažetak: Česte rasprave o efikasnosti planiranja podelile su one koji smatraju da planovi moraju da „imaju zube“ kako bi se došlo do željenih rezultata i one koji zastupaju potrebu razmatranja realnih uzroka zbog kojih planovi odstupaju od onog što je predviđeno i odgovarajuću reakciju. U svakom slučaju, evaluacija planiranja zavisiće od toga šta pod planiranjem, njegovom funkcijom i svrhom podrazumevamo. Kada se planiranje vidi kao interaktivno i kao proces učenja, njegova uloga je da oblikuje mišljenja onih koji donose odluke, a planovi bi trebalo da im pomognu u shvatanju situacije u kojoj se nalaze. U odluka-centričnom poimanju planiranja, evaluacija podrazumeva ocenu ispunjenosti tih funkcija. Druga stvar je da li bi strateško prostorno planiranje u ubeđivanju trebalo da se koristi samo privlačnim predstavama i slikama ili ekspertska analiza i dalje ostaje osnovni instrument u sprovođenju tog procesa.
Normativni, na pravilima zasnovan metod prostornog planiranja koji je gradovima i regionima omogućio rast u posleratnom periodu industrijalizacije i migracija u pravcu selo-grad danas u sve većoj meri poskupljuje i čini teže ostvarivim ciljeve održivog prostornog razvoja. Kako učiniti sistem prostornog planiranja efikasnijim? Na osnovu razmene iskustava zemalja u domenu prostornog planiranja i analize izazova koji predstoje u 21. veku, predstavnici vlada i eksperti iz velikog broja zemalja su pod pokroviteljstvom OECD-a u Parizu u toku 1999. i 2000. godine konstatovali konvergenciju prakse prostornog planiranja kako u centralističkim tako i u federalno uređenim državama, sa naglaskom na ulogu privatnog sektora, prioritete nacionalnih vlada i važnost komleksnog, multisektorskog pristupa.
Iako Evropska unija nema formalna ovlašćenja u oblasti prostorne politike, značajan uticaj na prostor realno ostvaruje realizacijom sektorskih politika koje, iako međusobno slabo koordinirane ‒ predstavljaju jedan oblik prostorne politike. U radu su opisane evropske politike i ključni dokumenti koji određuju prostorni razvoj, uključujući i dosad najvažniji: Perspektive prostornog razvoja evropskog kontinenta (ESDP). Novi dokument te vrste za sada nije urađen, iako se Unija u međuvremenu proširila. Da li je to zbog toga što su Perspektive toliko dobre da su dovoljne da pokriju širok spektar prostornih tema ili je jednostavno interes za izradu novog dokumenta umanjen? Ili se prosto nalazimo u periodu tranzicije između dva dokumenta? Ova sažeta rasprava se bavi rečenim pitanjima, sa specifične pozicije znatiželjnih, ali istovremeno i zabrinutih posmatrača.
Ključne reči: prostorno planiranje, teorija planiranja, efikasnost, evaluacija, politike prostornog razvoja, OECD, EU.
CITIRAJTE (Cite this article):
Đorđević, D., Dabović, T., & Živak, N. (2008). Osvrt na prostorno planiranje na početku 21. veka. Herald, 12, 37‒87.