Најразорнији земљотрес у Босни и Херцеговини догодио се 27. октобра 1969. године  на простору Бање Луке, а подрхтавање тла осјетило се на простору цијеле крајине (Бањалучка регија). Прво јаче подрхтавање тла осјетило се 26. октобра , а разорни удар готово 9 степени по Меркалијевој скали догодио се 27. октобра. У земљотресу је погинуло 15 становника града, а на земљотресом захваћеном подручју укупно повређено преко 1 000 људи. Огромна материјална штета нанесена је стамбеном фонду, привреди, саобраћају, комуналној  и јавној инфраструктури (школе, болнице и амбуланте, установе културе….). Град Бања Лука био је 12 дана без воде,  а поједини дијелови урбаног простора још дуго времена дјелимично су снабдјевани. Од укупно уништеног стамбеног фонда на земљотресом захваћеном подручју око 42% је у урбаном простору Бање Луке. Порушен и много оштећен  је већи број објеката културно-историјског и градитељског наслијеђа Бање Луке, посебно у центру града, од којег је до данас најочуванија остала улица Веселина Маслеше (Господска улица). Око 10 000 ученика  основних и средњих школа са наставницима евакуисано је из града и смјештено широм тадашње Југославије. Организовани повратак ученика одвијао се у априлу 1970. године, а први су се вратили ученици Музичке и Управне школе на дан ослобођења града 22. априла.

Велика улагања у стамбени, инфраструктурни развој и опоравак привреде довели су у наредним годинама до динамичног развоја града те је Бања Лука већ  1971. године приликом пописа забиљежила пораст становништва (90 831 становник). Плански приступ развоју и урбаном уређењу Бање Луке дефинисан је Урбанистичким планом 1975. године. Пола вијека наком земљотреса Бања Лука са периурбаним простором (приградска насеља) има око 180.000 становника и представља привредно и културно средиште Републике Српске.

У протеклих сто година на простору БиХ регистровано је преко 1000 подрхтавања тла, од којих су нека била снажнија и с материјалним посљедицама.  БиХ се налази у сеизмички активној зони Балканског полуострава и дио је транс-азијског сеизмичког појаса у којем се могу очекивати нова подрхтавања тла.

Земљотрес из 1969. године нас упозорава. Тада су, само добром превентивном организацијом након првог јачег подрхтавања, избјегнуте веће жртве.  Сеизмичност подручја указује на потенцијалне нове земљотресе, а посљедице земљотреса у већим градовима  указују на нужност поштовања стадарда изградње и просторне организације те превентивног организовања различитих служби за потребе елементарних непогода.

Више о земљотресу у Бањој Луци 1969. године можете прочитати у:

  • Бабић Ј. и остали (1980). Бања Лука –1969-1979. Бања Лука.
  • Кузмановић Р. (1986). Бањалучко школство у земљотресу. Глас. Бањалука.
  • Смлатић С. (1978). Бања Лука – Град и његове функције. Сарајево.
  • Мандић. М. (2013). Карактеристике урбаног развоја Бање Луке – савремена просторно-функционална трансформација града. Географско друштво Републике Српске. Бања Лука.

 

Мира Мандић