Природно кретање становништва Европске уније у 2019. години
Природно кретање становништва Европске уније негативно је од 2012. године.
У 2019. години у ЕУ забиљежено је више смртних случајева (4,7 милиона умрлих) него рођених (4,2 милиона рођених).
У ЕУ је у 2019. години рођено 4,2 милиона беба, што је 2,2 % мање него претходне године. Највећа стопа наталитета у 2019. години забиљежена је у Ирској (12,1 ‰), Француској (11,2 ‰), Шведској (11,1 ‰), Кипру (10,9 ‰) и Грчкој (10,6 ‰).
С друге стране, најмања стопа наталитета у 2019. години забиљежена је у Италији (7,0 ‰), Шпанији (7,6 ‰), Грчкој (7,8 ‰), Финској (8,3 ‰) и Португалији (8,4 ‰).
На нивоу ЕУ просјечна стопа наталитета износила је 9,3 ‰.
У ЕУ је у 2019. години забиљежено 4,7 милиона смртних случајева, 0,9 % мање него претходне године.
Најнижа стопа смртности забиљежена је у Ирској (6,3 ‰). Ниске стопе су такође забиљежене на Кипру (6,8 ‰), Луксембургу (6,9 ‰), Малти (7,3 ‰) и Шведској (8,6 ‰).
Насупрот томе, највећа стопа смртности забиљежена је у Бугарској (15,5 ‰), Летонији (14,5 ‰), Литванији (13,7 ‰), Румунији (13,4 ‰) и Мађарској (13,3 ‰).
На нивоу ЕУ просјечна стопа морталитета износила је 10.4 ‰.
Једанаест држава чланица ЕУ регистровало је позитивну стопу природног прираштаја, а шеснаест држава негативну стопу природног прираштаја у 2019. години.
Највиши природни прираштај у 2019. години забиљежен је у Ирској (5,8 ‰), а затим на Кипру (4,1 ‰), Луксембургу (3,1 ‰), Шведској (2,5 ‰) и Француској (2,1 ‰). Међу државама чланицама ЕУ које су регистровале негативне стопе природног прираштаја у 2019. години, најнижи природни прираштај у 2019. години забиљежен је у у Бугарској (-6,7 ‰), Летонији (-4,7 ‰), Литванији, Грчкој и Хрватској (у свакој -3,9 ‰), Мађарској и Румунији (у свакој -3,8 ‰) и Италији (-3,6 ‰).
Податке о природном кретању становништва Европске уније у 2019. години објавио је EUROSTAT уочи Свјетског дана становништва, 11. јула.