UDC: 325.254:572.9(497.11)
DOWNLOAD .pdf

Nada Raduški
Centar za demografska istraživanja, Institut društvenih nauka, Beograd

Sažetak: Veliki broj izbeglica i raseljenih lica u Srbiji kao rezultat dramatičnih promena početkom 90-ih godina (raspad zemlje, rat, migracije, etničko čišćenje i dr.) imali su značajan uticaj na demografski razvitak i promene socio-ekonomskih struktura stanovništva. Materijalni, imovinski i statusni položaj ove populacije je izuzetno težak, a s druge strane, imajući u vidu ekonomsku i političku situaciju u zemlji, rešenje ovog pitanja veoma složeno. Izbeglice su uglavnom smeštene kod rođaka i prijatelja, najveći udeo čini mlađe sredovečno stanovništvo a u pogledu radnog statusa veliki je broj nezaposlenih. Pored izbeglica u Srbiji se nalaze i raseljena lica nealbanske nacionalnosti koja su se zbog najnovijih političkih događaja prisilno iselila sa Kosova i Metohije. Generalno gledano postoje tri rešenja problema izbeglištva: repatrijacija (u skladu sa željama izbeglica, međudržavnim dogovorom, bezbednosnim uslovima i sl.), reintegracija i odlazak u treće zemlje. Za lokalnu integraciju, kao jedno od najvažnijih trajnih rešenja, potrebna su znatna finansijska sredstva i pomoć međunarodne zajednice. Međutim, treba istaći da je do tada i dalje neophodna što hitnija humanitarna pomoć države, vladinih i nevladinih organizacija za najugroženije kategorije izbeglica i drugih ratom ugroženih lica (stari, deca, invalidi i dr.).
Ključne reči: izbeglice, spoljne migracije, repatrijacija, integracija, Srbija.

CITIRAJTE (Cite this article):
Raduški, N. (2000). Problem izbeglištva u Srbiji kao specifičan vid migracija stanovništva i moguća rešenja. Herald, 5, 133‒137.