Свјетски метеоролошки дан обиљежава се 23. марта са темом „Океан, наша клима и вријеме“.

Када говоримо о времену и клими, већина нас размишља само о ономе што се дешава у атмосфери. Ако занемаримо океан, недостаје нам велики дио слике.

Покривајући око 70 % површине Земље, океан је главни „покретач“ времена и климе у свијету. Такође игра централну улогу у климатским промјенама. Океан је такође главни покретач глобалне економије (више од 90 % свјетске трговине) и значајан извор ресурса за 40 % човјечанства које живи на 100 km од обале.

Океан апсорбује већину Сунчеве енергије која долази до Земље. Како екваторијална подручја примају много више Сунчеве енергије од полова, формирају се огромне хоризонталне и вертикалне океанске струје које циркулишу ову топлоту око планете. Неке од ових струја преносе топлоту хиљадама километара прије него што је испуштају назад у атмосферу.

Океан се загријава и хлади спорије од атмосфере, па вријеме у приобалним подручјима има тенденцију да буде умјереније од континенталног, са мање топлих и хладних екстрема. Испаравање из океана, посебно у тропским предјелима, ствара већину кишних облака, утичући на положај влажних и сувих зона на копну. Огромна количина енергије коју прихвата океан ствара најмоћније и најразорније олује на свијету и екстремне догађаје као што су циклони (укључујући тропске и ван тропске).

Преко 90 % додатне топлоте „заробљене“ на Земљи због антропогених емисија угљеника складишти се у океану ‒ само око 2,3 % загријава атмосферу, док остатак топи снијег и лед и загријава копно. Као резултат, атмосфера се загријава спорије него што би иначе. То, међутим, не би требало да нас успава, јер загријавање океана само одлаже пуни утицај климатских промјена. Прекомјерна топлота доприноси порасту нивоа мора (усљед термичког ширења), аноксичних (без кисеоника) океанских подручја, топљења морског леда, морских топлотних таласа, избјељивања корала и других неповољних средина за живот у мору.

Океан такође апсорбује дио угљен-диоксида који емитују људске активности, узрокујући да морска вода постане киселија (или, тачније, мање алкална). Ацидификација (закисељавање) океана већ штети коралним гребенима и риболову на гребенима на које се ослања око милијарду људи.

Извор: WMO