Ел Нињо (шп. El Niño) и Ла Нињу (шп. La Niña) узрокује природна варијабилност климе, којој и они доприносе. Они нарушавају нормалне обрасце падавина и атмосферске циркулације у тропској зони и сматрају се супротним фазама атмосферско-океанског феномена који се заједнички назива Ел Нино Јужна осцилација (El Niño/Southern Oscillation ‒ ENSO).

Јављају се сваких 2 до 7 година и обично трају 9 до 12 мјесеци, а утичу на вријеме широм свијета. Ел Нино 2015/2016. године био је један од најјачих икад забиљежених.

Термин Ел Нињо, што на шпанском значи „дечак“, први пут су користили рибари у Перуу и Еквадору у 19. вијеку за неуобичајено топле воде које су смањивале њихов улов непосредно пред Божић. Ел Нињо догађаји често започињу средином године великим загријавањем површинских вода у централном и источном екваторијалном Пацифику и промјенама у тропској атмосферској циркулацији (тј. вјетрови, притисак и кише).

Генерално, Ел Нињо достиже врхунац током периода новембар–јануар, а затим опада током прве половине сљедеће године. Појава јаких и умјерених Ел Нињо условљава загријавање и повећање просјечне глобалне површинске температуре.

Током фазе Ел Нињо мијења се режим струјања и вјетрови тада дувају од запада према истоку, топлије се воде гомилају према источним дијеловима Пацифика, подиже се ниво океана и смањује дебљина слоја хранљивих материја у њему.

Феномен супротан од Ел Ниња познат је као Ла Ниња, што значи „дјевојчица“ и односи се на велико хлађење и снижавање температуре површине океана у истом региону у екваторијалном Пацифику. На многим локацијама хладне епизоде ​​Ла Ниња производе климатске ефекте супротне Ел Нињу.

Трећа фаза Ел Нино Јужне осцилације је неутрална фаза, када на атмосферу и океане утичу други климатски покретачи.

Прелаз између Ел Ниња и Ла Ниње није необичан, јер су оба догађаја дио истог феномена названог Ел Нињо Јужна осцилација, који се креће између необично топлих и хладних услова изнад источног и централног тропског Пацифика.

Међутим, ова топла и хладна фаза не морају нужно да се смјењују једна за другом у брзом низу и прилично су често раздвојене дужим периодима (од неколико мјесеци до неколико година) неутралне фазе, тј. фазе када нема појаве ни Ел Нињо ни Ла Ниња догађаја. Било је и случајева када је Ел Нињо пратио још један Ел Нињо, а Ла Нињу још једна Ла Ниња, одвојени неутралном фазом од неколико мјесеци.

Ел Нињо и Ла Ниња не утичу на све регионе, па чак и у датом региону, утицаји нису увијек исти.

Исходи сваке појаве Ел Ниња никада нису потпуно исти: они зависе од интензитета догађаја, доба године када се развија и интеракције са другим климатским обрасцима.

Ел Нињо често условљава топле и суве услове у јужним и источним унутрашњим областима Аустралије, као и у Индонезији, Филипинима, Малезији и острвима централног Пацифика попут Фиџија, Тонге и Папуе Нове Гвинеје. Током љетње сезоне на сјеверној хемисфери, индијске монсунске кише углавном имају тенденцију да буду мање од нормалне количине. На сјеверној хемисфери зими, падавине ниже од нормалних услова обично се примјећују у југоисточној Африци и сјеверном Бразилу.

Влажнији од уобичајених услова обично се примјећују дуж обале Мексичког залива, западне обале тропске Јужне Америке (Колумбија, Еквадор и Перу) и од јужног Бразила до централне Аргентине. Дијелови источне Африке (Кенија, Уганда) такође обично примају изнадпросјечне падавине. Ел Нињо је повезан са блажим зимама у сјеверозападној Канади и на Аљасци због мањих продора хладног ваздуха са Арктика ‒ као резултат велике регије нижег ваздушног притиска формиране изнад Аљаског залива/сјеверног Пацифика.

Исходи сваке Ла Ниње никада нису потпуно исти: они такође зависе од интензитета догађаја, доба године када се развија и интеракције са другим климатским обрасцима.

Ла Ниња је често повезана са влажним условима у источној Аустралији и са обилним кишама у Индонезији, на Филипинима и на Тајланду.

Ла Ниња обично доводи до повећаних падавина у сјевероисточном Бразилу, Колумбији и другим сјеверним дијеловима Јужне Америке, а повезана је и са недостатком падавина у Уругвају и дијеловима Аргентине.

Сувљи од уобичајених услова обично се примјећују дуж обала Еквадора и сјеверозападног Перуа.

Епизоде ​​Ла Ниња узрокују млазни ток врло сличан таласу изнад Сједињених Америчких Држава и Канаде. У сезони зима на сјеверној хемисфери, условљава хладније и са више олуја услове широм сјевера, а топлије и мање олујне услове на југу.

Догађаји Ла Ниња су генерално повезани са повећаним количинама падавина у јужној Африци, иако нису једини фактори који доприносе томе. Ла Ниња је повезана са недостатком падавина у екваторијалној источној Африци ‒ на примјер у Сомалији и источној Кенији.

Извор: WMO