Архипелаг је група или низ острва која се налазе близу једно другог. Обично се формирају у океану, али могу се образовати и у језеру или ријеци.

Острва у архипелагу обично имају исто поријекло и геолошку структуру.

Већина архипелага настаје када вулкани избијају са дна океана и стварају океанска острва.

Већина архипелага сачињена је од океанских острва. То значи да су острва настала вулканима који су избијали на површину са дна океана. Архипелаг који чине океанска острва назива се острвским луком.

Многи острвски лукови настали су на „врућој тачки (жаришту)“ вулканизма. Земљина кора се помјерала док је жариште остало на мјесту, стварајући низ острва који показују тачно у ком смјеру се кора кретала.

Хавајска острва настала су и настављају да се формирају на овај начин, при чему жариште остаје релативно стабилно, док се пацифичка тектонска плоча помјера према сјеверозападу.

Острва хавајског архипелага настала су низом вулканских ерупција започетих прије више од 80 милиона година, које су и данас активне.

Постоји 137 хавајских острва, гребена и атола, који се протежу од Куре и Мидвеја на западу до „Великог острва“ Хаваја на истоку. Велико острво и даље формирају активни вулкани Мауна Лоа и Килауеа. Острвски лук ће расти док се Лоихи, подморски врх југоисточно од Великог острва, на крају не пробије на површину океана као најмлађе острво Хаваја.

Слика 1: Хавајски архипелаг

Слика 2: Хавајски архипелаг

Јапан је, такође, један острвски лук. Јапански архипелаг састоји се од четири велика острва, од Хокаида, на крајњем сјеверу, преко Хоншуа, Шикокуа и Кјушуа на крајњем југу. Јапан такође обухвата више од 3.000 мањих острва. На неколико мјеста у јапанском архипелагу вулкани су и даље активни.

Слика 3: Јапански архипелаг

Вулкански архипелаг су и Курилска острва.

Слика 4: Курилска острва

Вулкани нису створили све архипелаге. Многе архипелаге чине континентална острва настала тек послије посљедњег леденог доба. Како су се ледници повлачили, ниво мора је порастао, а низијске долине су поплављене. Обални планински ланци постали су архипелаг непосредно уз копно.

Највећи архипелаг на свијету настао је управо повлачењем ледника. Малајски архипелаг, између Тихог и Индијског океана, састоји се од више од 25.000 острва у југоисточној Азији. Хиљаде острва Индонезије и Малезије дио су Малајског архипелага. Барем нека од ових острва ‒ и мореузи који их раздвајају ‒ била су дио копнене Азије током посљедњег леденог доба.

Слика 5: Малајски архипелаг

Слика 6: Плажа индонежанског острва Бали

Слика 7: Малајски архипелаг за вријеме посљедњег леденог доба

Фински морски архипелаг, дио Балтичког мора, такође се појавио након посљедњег леденог доба. У мору архипелага има више од 50.000 острва, мада многа од њих имају површину мању од пола хектара (један хектар). Нека острва су довољно близу да буду повезана мостовима.

Острва морског архипелага никада нису била обални планински врхови. Настали су постглацијалним „опорављањем“ Земљине коре. У овом процесу Земљина кора која је током леденог доба била згњечена тежином тешких ледника полако враћа облик, попут сунђера. Будући да се овај процес још одвија, острва настављају да се уздижу из архипелага.

Архипелаг може настати и од континенталних фрагмената, који су се одвојили од континенталне копнене масе усљед тектонских кретања Земље.

Копнени архипелази су канадски и арктички.

Слика 8: Канадски архипелаг

Архипелаг се такође може формирати као резултат ерозије, седиментних наслага, пораста нивоа мора и других географских процеса. Флорида Киз су примјер архипелага коралних кејева, који настају када океанске струје преносе седименте који се постепено накупљају на површини гребена.

Корални архипелаг представљају и Маршалска острва.

Слика 9: Маршалска острва

Постоји и нешто попут „држава архипелага“. Примјери таквих држава су Филипини, Индонезија, Нови Зеланд и Јапан.

Извор: National Geographic, Google Earth