Занимљивости о Транссибирској жељезници
Транссибирска жељезница најдужа је жељезничка пруга на свијету. Дужина „Велике сибирске пруге“ која повезује Москву са Владивостоком на Далеком истоку износи 9288 km. Почетна тачка је жељезничка станица Јарославски у Москви, а посљедња Владивостокска жељезничка станица која се налази на обали залива Златни рог у Јапанском мору.
Да бисте стигли из главног града Русије до Владивостока, мораћете да проведете око 170 сати у возу или око седам дана.
Транссибирска жељезница била је највећи транспортни пројекат царске Русије. По први пут у историји пружила је поуздану везу између главног града и Далеког истока током цијеле године. Изградња је трајала 25 година, од 1891. до 1916. године. За то вријеме, челични колосјеци постављени су убрзаним темпом преко неразвијених пространстава, преко великих ријека, превоја и подручја са пермафростом (стално замрзнутим земљиштем). Француски новинари, сазнавши за Транссибирску жељезницу, назвали су је „кичмом руског гиганта“ и „великим наставком ере великих географских открића“.
Транссибирска жељезница пролази територијом двају континената ‒ Европе (1777 km или 19,1 % дужине пруге) и Азије (7512 km или 80,9% дужине пруге). 1778. километар Транссибирске жељезнице усвојен је као условна граница између Европе и Азије. У близини града Первоураљск, гдје пруга прелази низак превој централног Урала, постављен је спомен-знак „граница Европе и Азије“.
Највиша тачка до које се уздиже жељезница (1040 m) налази се на Јаблоновским планинама у Трансбајкалији, на 6110. километру.
Иако пруга у Владивостоку у дужини од 39 km пролази дуж обала Амурског залива Јапанског мора, понекад се на кратко удаљавајући од ње, најнижа тачка (око 4 m надморске висине) налази се на мјесту гдје се жељезничка пруга само приближава обали залива са стране Усуријска, на око 9252‒9253. километру пруге.
Транссибирска жељезница пролази територијом 12 регија, 5 територија, 2 републике, 1 аутономне регије и 1 округа.
Транссибирска жељезница пролази кроз 87 градова: 5 са популацијом од преко 1 милиона људи (Москва, Перм, Јекатеринбург, Омск и Новосибирск), 9 са популацијом од 300 хиљада до 1 милион становника (Јарослављ, Киров, Тјумењ, Краснојарск, Иркутск, Улан-Уде, Чита, Хабаровск и Владивосток) и 73 града са популацијом мањом од 300 хиљада.
14 градова, кроз које пролази Транссибирска жељезница, средишта су административних области Руске Федерације, а полазна тачка Москва је главни град Русије.
На свом путу Транссибирска жељезница прелази 16 великих ријека: Волга, Вјатка, Кама, Тобол, Иртиш, Об, Том, Чулим, Јенисеј, Ока, Селенга, Зеја, Буреја, Амур, Хор и Усури. Прелаз преко Амура је најшири (око 2 km) пошто га пруга прелази у средњем току. Велике ријеке као што су Об и Јенисеј пруга прелази ближе њиховом горњем току, па је њихова ширина на пресјеку са Транссибирском жељезницом око 1 km. Најопаснија ријека на путу је Хор, на југу Хабаровске области, јер током периода поплаве може порасти за 9 m.
Најдужи мост на Транссибирској жељезници саграђен је у периоду 1913‒1916. године преко Амура ‒ Амурски мост дужине 2568 m. Године 1999. започело је његово демонтирање, а у близини је у периоду 1992‒1999. године изграђен нови комбиновани жељезничко-друмски мост на Амуру дужине 2612 m. Најдужи мостови послије Амурског су: Зејски (1102 m), Камски (945 m), Јенисејски (934 m), Обски (820 m) и Иртишски (734 m).
На 207 километру Транссибирска жељезница пролази дуж Бајкалског језера, најдубљег језера на свијету (1637 m) и највећег је резервоара слатке воде на планети. Обале и околина Бајкалског језера су најљепша мјеста на којима можете уживати у погледу на завејане планине, запањујуће бистру воду и јединствене природне атракције.
На Транссибирској жељезници постоји много дионица тешког профила и рељефа, али међу њима се може издвојити неколико најупечатљивијих. Рекорд у радијусу закривљености, љепоти и дужини држи петља Ангасол на великом спусту до Бајкалског језера са запада. Њена дужина је око 7 km, а завршава се тунелом.
Од 1. јануара 2003. године, Транссибирска жељезница је уједно и најдужа жељезница на свијету са континуираном електрификацијом: воз којим управља електрична локомотива може да путује од Москве до Владивостока свих 9289 km. Али дуж пруге постоје дијелови различите електрификације ‒ наизмјеничне и једносмјерне струје.
Транссибирска жељезница је до данас остала главни транспортни коридор Евроазије. Њен годишњи теретни саобраћај износи преко 100 милиона тона.
Извор:
– Географический диктант 2020
– Проект “Транссибирская Магистраль: Web-Энциклопедия” (https://transsib.ru/cat-records.htm#no1)